Професионалност, Устав, закони ропство… на домаћи начин

Пише: Ранко Рајковић

Суштина професионалности и друштвеног ауторитета није ни у функцијама, ни у титулама, ни у издигнутим говорницама са којих се оглашавају регистровани, кредибилни, легални, легитимни. Суштина професионалности је у моралу и слободумности као покретачком мотиву. И знању превасходно.

Устав и закони представљају само топлу јазбину за тумаче који се представљају професионалцима и долазе из свих партија. Устав Црне Горе по свему ми личи на Велики Кувар. Служи за пресовање новчаница и чување рецепата, односно личног богаства и уносних функција наших политичара. Због политичара и њиховог партијског обезбеђења прескачем Устав, Законе, Изборну комисију, Посланичке клубове, Кривичне пријаве и све што происходи из последњег засиједања ЦГ Скупштине.

Остајем на пољу гдје Устав и закони нијесу пресудни. Размшљам о нашој живој култури, умјетности, традицији, цивилизацији не обазирући се на то што се наведени појмови и одређења преклапају. Можда другима није, али мени је свеједно хоћу ли рећи црногорска или српска баштина или само култура у Црној Гори.

Говорим о култури или цивилизацији, о баштини или историји, о традицији или заоставштини. Избјегавам устаљене токове речитости јер ако би моја маленкост својим дисонантним тоном пореметила устаљене токове наших речитости био бих нападнут од такозваних „професионалаца“. Ако бих, на примјер, на непретенциозан начин представио рецимо стање у нашем савременом сликарству и савременој књижевности знате што би се догодило?

И што ми се већ догађало. Одговорни “професионалци” и друштвени “ауторитети” протествовали би код државних органа зашто ми је уступљен простор. Рекли би „То је онај метеоролог. С којим правом. Ми се не мијешамо у метеорологију”. Исто се дешава и другим људима чији је ангажман изван матичне струке вреднији и компетентнији од оних који су се у Црној Гори регистровали као сликари, писци, пјесници, историчари, теоретичари права, државе, цркве било којег националног предзнака.

То ми се дешава у Црној Гори више од 30 година. Догодило ми се и поводом последње сједнице Скупштине Црне Горе, одлука Државне изборне комисије, Кворума, Реаговања посланичких клубова, Кривичних пријава. Догодило се уствари свима нама.

На општепознате усклике који ових дана одјекују Црном Гором а гласе: „Стријељан Устав“; „Падамо у ропство“, „Ослободисмо се ропства“ „Поробљени смо“; „Ослобођени смо“ одговорих на друштвеној мрежи:

“Спартак се ослободио ропства још у античком Риму. Да је у античком Риму тада дјеловао неки од врховних црногорских политичких ауторитета којима се захваљујемо за „Обнову државе”; За “Повраћено достојанство“ ; За “Проевропски пут” знате ли што би рекао?

„Нека институције система раде свој посао. Спартак се као и сваки други грађанин мора повиновати Уставу и законима ове државе“.

Аутоматски би га подржали угледни правници, адвокати, судије, теоретичари и разна струковна удружења.

Да ли су нам познате ове реченице и овакве ситуације? Наравно да јесу! Чули смо их и видјели на стотине пута!

Зашто им не разумијемо суштину?

Зато што смо робови!

Прочитајте још:

„Уљез“ надмудрио „комите“: Група „Да је вјечна ЦГ“ претворена у „Весели се српски роде“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: