Проф. др Миливоје Павловић за ИН4С: „Венац од трња за Данила Киша“ на Италијанском институту за културу

Дело Миливоја Павловића “Венац од трња за Данила Киша” награђено је на београдском Сајму књига признањем за издавачки подухват године и доживело је четири издања на српском језику. Књига је преведена на мађарски и француски језик, а недавно је изашла у Риму, на италијанском језику.

Књигу „Венац од трња за Данила Киша“ је у Италији ове године под насловом „Уна корона ди спине пер Данило Киш“ објавило удружење „Олтре ил Маре“ у преводу Миле Михајловић.

На промоцији, која ће се одржати у петак, 14. октобра у 18.00 часова у Италијанском институту за културу у Београду ће учествовати Роберто Чинкота, директор Италијанског института за културу у Београду, проф. др Миливоје Павловић – аутор књиге, др Мила Михајловић, ауторка превода, проф. др Радивоје Константиновић са Филолошког факултета у Београду и књижевни критичар Петар Арбутина. Одабране одломке из књиге читаће студенти Катедре за италијанистику Филолошког факултета у Београду.

„Изворним Кишовим делима сада се придружује и моја скромна књига о Кишу, која нуди раздужени биографски захват, од рођења до смрти, делимично и после смрти, и настоји да етапе живота Данила Киша споји с концепцијом његових романа, приповедака, есеја и стихова. У овој књизи ставио сам читаоцима на увид многа непозната документа из Кишовог живота и покушао да сачиним реализације уметничких идеја широког жанровског, стилског и сематичког распона.“ наводи професор Павловић.

Киш је, као инспиративни и образовани компаративиста, први дипломирани студент обновљене Катедре светске књижевности, оставио траг у многим културама. Павловић каже да се за део Кишове славе боре данас мађарска, француска, али и црногорска и јеврејска култура.

„Он свима њима делом и припада, а највише и најпре српској. Са српског језика га преводе на све друге језике.“, наводи Павловић за ИН4С.

Данило Киш представља репрезентативну деоницу српске књижевности и културе. Убраја се у највеће писце који су стварали на српском језику. Уз Андрића и Црњанског, чије “књижевно родитељство” је стално истицао, спада у најпревођеније српске писце.

Павловићева књига на италијанском доноси и интервју који је он, пре тачно пола века, водио са Кишом за НИН поводом награде „Пешчанику“ за роман године. Тај интервју се Кишу био допао толико да га је уврстио у своју књигу есеја. Касније се дружење наставило сусретима и разговорима у Дубровнику, Паризу, Будимпешти и Београду. Јула 1989, када је Киш, већ неизлечиво болестан, дошао у Београд да се поздрави са пријатељима, срео се и с Павловићем, о чему сведочи и фотографија коју је снимио Жељко Јовановић. Септембра 1989, месец дана пре смрти. Киш је оставио писани захтев да се сахрани у Београду, по православном обреду. Тако је и поступљено. Његов прах сада почива у Алеји заслужних на београдском Новом гробљу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: