Прочитајте како је Озна претварала Србе у Црногорце
1 min read
Ранковић, Тито и Ђилас
Како је Озна преводила/претварала Србе у Црногорце, одмах након завршетка Другог свјетског рата у својој књизи „Присјећања и записи“ описала је чувена београдска љекарка и професорица на тамошњем Медицинском факултету, др Десанка Косановић-Ћетковић.
У својој књизи она је описала како је њен отац Никола Ћетковић, после Другог свјетског рата, од стране Озне примораван да се пише као Црногорац.
„Већ 1945. године почела је замјена личних карата у Београду, а на основу раније подијељених формулара, у којима је свако, поред осталог, требало да наведе своју националност. Управо тада настају велики проблеми у мојој породици.
Старији брат и ја смо били комунисти, учесници НОБ логораши. Било нам је јасно да ми као чланови КПЈ можемо бити само Црногорци.
Тако смо се и изјаснили у формуларима и без проблема брзо добили личне карте у Ознином одјељењу у Чика Љубиној улици.
Послије неколико дана, на исто мјесто дошао је и наш отац Никола Ћетковић, стар 62 године и умјесто личне карте добио – 15 дана затвора! Наиме, он се изјаснио да је Србин и надлежни официр му није дао личну карту, јер он не може бити Србин, него Црногорац рођен у Подгорици. Отац није хтио да одступи од своје изјаве, тврдио је да је од дјетињства знао да је Србин, да је зато децембра 1915. кренуо преко Албаније до Крфа и даље.
Мој отац је 1909. године у Бечу завршно студије и могао је мирно да сачека аустријску окупацију Црне Горе и да, као њихов студент и полиглота, добије високо звање, као и личну сигурност, али он је, као патриота и Србин, кренуо са српском војском и њеном судбином.
Говорио је официру Озне да се отац српске династије Немања родио као и он – у Подгорици, у Рибници на Зети, и да је Немањин син Свети Сава основао прву српску архиепископију.
Но, то није било довољно, па су Николу Ћетковића затворили у Ознин затвор, гдје је на голом бетону одлежао пуних 15 дана. Официр га је свакодневно изводио на саслушање и питао: Јеси ли ти Никола Ћетковићу Црногорац или Србин? Мој отац је на то одговарао стиховима Његоша и краља Николе о српству.
Послије одлежаних више од двије недјеље у затвору, дата му је лична карта у којој је ипак стајало да је он, Никола Ћетковић – Србин.
Ми, његова дјеца, нијесмо одобравали његово држање у Озни, нити његово србовање, јер су нама као комунистима, одмах били јасни Ђиласови ставови о црногорској нацији.
Био је хладни зимски дан 1946. године и сви смо сједјели у трпезарији која се једина и гријала, а ми дјеца се спремали за испите. Тада је наша мајка прекинула мртву тишину и саопштила да ће се писати као Црногорка. Она је знала и осјећала да је очев став веома много нашкодио нама као комунистима и хтјела је да нас заштити од даљих немилих посљедица. Отац је био изненађен, али не и поражен. Нагло је устао и обратио се мајци хладним гласом да она од сјутра неће више бити његова жена.
Мајка је добро знала да отац неће промијенити свој став, па га је, измијенивши тактику, умиљато упитала: „Никола, ти велиш да смо ми Срби. Па, како смо ми Срби могли родити ђецу Црногорце? Реци ми, Никола, како?“
А отац мирно одговара: „Данице, ми смо Срби, а родили смо слијепе послушнике. Плачимо, јаднице, плачимо!“
Наш отац Никола Ћетковић умро је 1957. године пред други послијератни попис становништва. Са прекорним сјећањем на наш бојкот оца и наше тадашње национално опредјељење, ми његова дјеца, спонтано смо се изјаснили као Срби.”…
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Никола ће да живи вјечно.
Ђецо, ви сте ђеца ваших предака, а не ђеца комуниста и другијех рогоња.
Сви Миловци су рогоње, преварио их систем. Више Еври него систем.
Млађене,
ако си србин, користи српско писмо.
Ево Вашег текст, преко Гугла, на писму великог Његоша.
Све је почело од регента (никада није крунисан, зато није ни краљ) Александра и Николе Пашића. Одбили су Лондонски уговор који би око 80% Срба довео под један кров. Они су зарад Југославије поништили државност Србије и Црне Горе, која је (што се новијег времена тиче) само седам година краћа од државности једне велике Немачке. После 1.12.1918 године почиње низ узрочно-последичних веза, сваке секунде већа катастрофа од прве. Подизање клице јалове Југославије међу Србе, стварање Бановине Хрватске 1939. године, никад веће по обиму и по моћима – претеча НДХ – суманути 27. март 1941, чији су организатори „храбро“ побегли. Затим беспотребни рат као резултат сулудог 27. марта, геноцид над Србима у НДХ, победа комуниста са својим АВНОЈ-овским границама итд. Свега овога не би било да није било прве Југославије. Плачу за Титом, а да није било прве Југославије (друга је логичан наследник прве), за ово нико не би чуо ни 1945. године, а камоли данас. Треба кренути од клице, од узрока па прећи на последице. А узрок свему је прва Југославија, две Југославије су десетковале Србе и отерале их са својих вековних огњишта више него што су то учинили Турци за 3 века владавине. Србија је требало да се уједини око куће Петровића (били су Срби ма шта ови нови историчари причали) и Карађорђевића и оних око њих Југословена. Имали су и Петровићи своје мане, чуо сам за Зеку Манитога и за Похару Кучу, и да је краљ Никола био апсолутиста, али у лози Петровића има један велики Његош и један Св. Петар Цетињски. Прилика која се указала 1918. дешава се једном у 300 година, а одиграна је на најгори могући начин. Не само да је постигнут аутогол, постигнуто је неколико аутоголова. Последице стварања прве Југославије Срби осећају и данас и осећаће је до краја света и века. Прошле су 103 године од безумно пропуштене прилике због мегаломаније и поноса неколицине људи који су заправо морално и физички патуљци. Прошло је доста времена, много тога (смрти по Србима) се десило од тада, ђаво је одавно однео шалу и на жалост, повратка на старо никада неће бити.
ОВО СЕ ОДНОСИ НА СВЕ КОЈИ ПИШУ ЋЕЛАВОМ ЛАТИНИЦОМ
Па кажу Београд је 1945 ослобођен! Човек је под комунистима провео 15 дана у затвору ЗАТО ЈЕР ЈЕ СРБИН! Више слободе је било под немачком окупацијом него под југославијом, нека вам се то слегне
Srpstvo tebe zaboraviti nece,dok je roda palice ti svece.Njegosev Srbin je ovakav covjek,a sve drugo bitno nije.
Kakve tri njuske,ovo su oni.
E ovo je domacin i Srbin iz Crne Gore za primjer.Gledajte i tugujte montenegrini,on je uzor koji neki od vas nikada nece dostici.Ovakvi su nam svi djedovi bili,dok ih pojedini unuci ne obrukase gluposcu svojom proleterskom i bezemljaskom.Biti Srbin,pa jos Srbin iz Crne Gore nema cijenu.
Ovaj covek mora biti uzor i primer za mnoge nas.
Cenim ovakve ljude, svaka mu cast!!!!!!!!
Sve je počelo od regenta ( nikada nije bio krunisan, zato nije ni kralj) Aleksandra i Nikole Pašića. Oni su odbili Londonski ugovor kojim bi se cca 80% Srba našlo pod jednim krovom. Oni su zarad Jugoslavije poništili državnost i Srbije i Crne Gore a koja je ( što se novijeg doba tiče) samo sedam godina kraća od državnosti jedne velike Njemačke. Poslje 1.12.1918. god. počinje niz uzročno posljedničnih veza svaka druga veća pogibelj od one prve. Usađivanje klice jalovog jugoslovenstva među Srbe, Stvaranje banovine Hrvatske 1939. nikada veće po površini i po ovlastima- preteče NDH-, suludi 27. mart 1941. čiji su organizatori „hrabro “ pobjegli. Zatim nepotrebni rat kao rezultat suludog 27. marta, genocid nad Srbima u NDH, pobjeda komunista sa njihovim AVNOJ-skim granicama i sl. Svega toga nebi bilo da nije bilo prve Jugoslavije. Kukaju na Tita, a da nije bilo prve Jugoslavije ( druga je logičan nasljednik prve) za ovoga niko nebi čuo ni 1945. a kamoli danas. Treba poči od klice, od uzroka pa onda prijeći na posljedice. A uzrok svemu je prva Jugoslavija, dvije Jugoslavije su više desetkovale Srbe i otjerali ih sa njihovih vjekovnih ognjišta negoli Turci za 3 vijeka vladavine.
Srpstvo se trebalo ujediniti oko kuće Petrovića ( oni su bili Srbi ma što ovi novo- istoričari zborili) a Karađorđevići i oni oko njih Jugosloveni. Imali su Petrovići i svojih mana, čuo sam ja i za Zeku manitoga i za poharu Kuča, i da je kralj Nikola bio apsolutista, ali u lozi Petrovića je jedan veliki Njegoš i jedan Sv. Petar Cetinjski.
Prilika koja se ukazala 1918. godine se ukazuje jednom u 300 godina, a odigrana je na najgori mogući način. Ne samo da je dat autogol, dato je nekoliko autogolova.
Posljedice stvaranja prve Jugoslavije Srbi osjećaju i danas i osjećaće dok je kraja svijeta i vijeka. Prošlo je 103 godine od suludo propuštene prilike zbog megalomanija i gordosti nekoliko ljudi a koji su u stvari moralno- fizički patuljci. Prošlo je dosta vremena, mnoge stvari ( pogibelji po Srbe) su se od onda izdešavale, đava je davno odnio šalu i povratka na staro na žalost, nikada više biti neće.
Сјајан и јасан опис узрока који су за нас Србе произвели катастрофалне последице у читавом двадесетом веку, па све до данашњих дана.
Једино што треба додати овом сјајном коментару је масонски утицај преко тзв. ‘Велике Ложе Југославије“, који је био кључан у катастрофи која је нас Србе задесила, ево већ пуних 106 година!
„С“ПЦ је подржала масакар над Обреновићима и запечатила, између осталих, српску судбину. Погибија, егзодуси, холокаусти, све почиње послије мајског преврата. Гдје су границу поставили Обреновићи, ту је српско, етнички чисто. Да су стигли да ослободе Косово, тамо не би било једног албанског ува – сви би били послати преко Проклетија или у Турску. Иронија је да је „С“ПЦ прогласила мученицима и светитељима једне Романове, странце, а нису се удостојили ни да покопају свога краља Обреновића како доликује, него је то отаљао неки нижерангирани поп.
Више о томе у одличном и врло поучном тексту на:
https://arhiva.nedeljnik.rs/moj-nedeljnik/mojevesti/plutonijum/majski-prevrat-zlocin-o-kojem-se-cuti/
“После битке сви су генерали”. Треба имати у виду да је Никола I капитулирао и напустио државу и тешко се било опредијелити за лозу Петровића а не Карађорђевића. Такође треба узети у обзир чињеницу да је његов унук Александар, по свој прилици, био масон и да је многе одлуке доносио под утицајем “слободних зидара”.
Вјечни ти помен Никола !
Источниче рода српског,
Да твоја душа почива у миру,
Да твој дух, твоја вјера, опомене незнавену браћу, која се одродише, продадоше, препадоше,
Сваки Србин, нека се надахњује твојом снагом и храброшћу.
Veliki čovjek …
Ma da je što veliko uradio, no ispovijedio istinu, … ono što jeste.
U pamet se lažni komiti, dokaza o slavnim Srbima (Crnogorcima) imate na svakom koraku i ne mogu se zaobići.
To je primjer i putokaz za sve Srbe ma gdje da zive a narocito srbe u Cg. Hvala mu.
Potresno ! Svakom pametnom za večni nauk !
Нека Бог благи да рајско наслеђе души раба божијег Николе Ћетковића.
Isto je bilo u Staroj Srbiji (koja je poslije vi više komunističkih transformacija danas zvanično ime Sjeverna Makedinija).
Poznajem čovjeka koji se preziva Grnčaroski, kada mu je umro otac na umrlici je pisalo Grnčarević. Ja ga pitam: Mile kako to da se ti prezivaš drugačije od oca, a on mi veli: moj otac je bio zemljoradnik i nije stio da menja prezime poslije rata, njemu komunisti nisu mogli ništa, a ja i brat smo učili škole pa smo morali da bismo mogli dobit posao.
Svakog Srbina učesnika AVNOJa, trebalo je objesit kao veleizdajnika.
To što su nam komunisti štete nanijeli Turci, Nijemci i Austrougari nijesu uspjeli ni za 500 godina.
Ljudi poput vaseg oca su cuvali i kovali ime srbina. To su bili ljudi kojima se svijet divio.
Mi se danas trudimo da izdajnike podsjetimo da su im preci bili srbi vredjajuci na taj nacin nase div junake.
Slava vasem ocu i hvala.