Признавање црногорског језика насиље над историјом и културом

Пише: Др Ана Стојановић

Нисам аналитичар, нити историчар, али јесам филолог, и желим само да подсетим на пар чињеница које врло лако заборављамо, а тичу се Црне Горе и језика. Пишем о стварима које знам, а ово што ћу навести може послужити за разумевање комплексне, а у ствари врло једноставне ситуације у Црној Гори, пошто је питање језика у Црној Гори питање политике, то сви знамо, а није питање науке, знања, чињеница нити логике. Реч је о јасном и неопростивом насиљу над чињеницама.

Закон о народнијем школама из 1907. године каже у члану 1: „Задатак је народнијем школама, да васпитавају дјецу у народном и религијском духу и да их спремају за грађански живот, а нарочито да шире просвјету и српску писменост.” У Уставу Републике Црне Горе од 1992. године се у члану 9. каже: „У Црној Гори у службеној употреби је српски језик ијекавског изговора.” На попису 2003. године, 21,53 одсто становништва Црне Горе се изјаснило да им је матерњи језик црногорски, 63,5 одсто становништва Црне Горе се изјаснило да говори српски језик као матерњи језик. Будући да се 32 одсто популације изјаснило да су српске националности, може се рећи да се 31 одсто становништва изјаснило за српски језик као за свој матерњи, а да се нису изјаснили као Срби.

Године 2010. Савјет за опште образовање је усвојио прву „Граматику црногорског језика”, на чијем су раду ангажовани хрватски лингвисти др Јосип Силић (такође један од аутора правописа) и Иво П­ра­њк­овић. Главни уредник Аднан Чиргић је објаснио овај чудан састав тврдњом да у Црној Гори нема квалификованих људи који би радили на граматици, нити интереса за њу, али истакао да је „она најбоља која постоји за сада”. Као да су неке лошије варијанте у прошлости постојале. Никад не смемо заборавити чињеницу да је само двоје од 13 чланова савета било језички стручно да би се нашло у оваквој комисији (реч је о професору језика и лингвисти) и оба су гласала против, оштро се успротививши предложеној црногорској граматици. Критиковали су, како прихватање два нова слова за писма, тако и превелику архаизацију језика и увођење необразложених хрватизама, који немају упориште у „црногорском” језику. Дана 10. јула 2009­. године представљен је први правопис црногорског језика чији су аутори Миленко Перовић, професор из Новог Сада, Људмила Васиљева, професор универзитета у Лавову, Украјина, и Јосип Силић, пензионисани професор из Загреба. Овај правопис црногорском алфабету додао је два нова слова — с́ и з́ у ћириличкој и ś и ź у латиничкој верзији — тако да црногорски језик сад има укупно 32 слова.