• Политика

Приватна држава: На трулим темељима не гради се заједничка Црна Гора

6 година ‎ ИН4С

Црна Гора је 13 година након референдума приватна држава, сагласни су представници политичких партија, али и даље различито гледају на питање државне независности – за једне је то историјски промашај, а за друге испуњење вјековног сна.

Карикатура: Горан Шћекић

Црна Гора је 13 година након референдума приватна држава, сагласни су представници политичких партија, али и даље различито гледају на питање државне независности – за једне је то историјски промашај, а за друге испуњење вјековног сна.

Порпарол  Нове српске демократије Марко Ковачевић казао је за портал ИН4С да они који су 21. маја 2006. године гласали  за незевиснот Црне Горе данас тај дан дочекују у заробљеним институцијама.

Ковачевић: Срби најугроженији

„Марко Даковић је својевремено рекао за краљевину Срба, Хрвата и Словенаца: Овом државом су сви задовољни – и ујединитељи, јер им се идеја остварила и противници уједињења, јер се држава вођена на овакав начин распада. Приближно исто можемо рећи и за данашњу државу Црну Гору – и њом су сви задовољни – они који су били за њену независност 2006. године, јер им се идеја остварила и они који су били за очување заједнице Србије и Црне Горе, јер се држава вођена на овакав начин распада“, казао је Ковачевић.

Доказ за то су, додаје он, заробљене институције које, због различитог политичког програма и нечијег националног изјашњавања у складу са традицијом и историјом краљевине и књажевине Црне Горе, врше прогон и монтирају судске процесе против опозиционих политичара и грађана.

„Срби су у овој „држави“ нарочито “привилеговани“. Наши политички лидери се осуђују на вишегодишње казне затвора. Православна црква се прогони само зато што носи српско име. Српски језик, који је (сем Албанцима) свима у Црној Гори матерњи, се прогања и забрањује му се име. Називају га различитим и погрешним именима силујући идентитет грађана до мјере да они који су захваћени стокхолмским синдромом пристају да свој матерњи језик зову лажним именом. Запослених Срба у државним институцијама скоро да нема“, објашњава Ковачевић.

Према његовим ријечима, Мило Ђукановић ревносно ради и на економском и на духовном осиромашењу грађана, јер зна да ће стварајући такве врсте сиромаха приграбити за себе материјалну корист, а одрадити посао за своје албанске и хрватске пријатеље и њихове заједничке менторе.

„Процес сепарације Црне Горе од њеног изворног државног и етничког идентитета, ван ког је она дугорочно неодржива, и њеног економског урнисања од стране режима свих ових година, се несумњиво завршава подјелом њене територије и становништва према плановима албанског и хрватског идеолошког пројекта. Први је кључно помогао да се референдум 21. маја 2006. године покраде, а други је дао први докторат тзв. црногорског језика, што је једно од силом наметнутих имена за српски језик који је, како већ рекох, свима сем Албанцима матерњи у Црној Гори“, оцјењује Ковачевић.

Једина нада за опстанак Црне Горе, сматра он, је у повратку њеном изворном идентитету, српском језику, чувању Српске православне цркве око којих је највећи број грађана сабран.

„Такође, у јачању институција кроз које ће оним људима који имају добре пословне идеје бити пружена заштита и дата могућност да их остваре. Повратак Црне Горе себи је кључни предуслов њеног опстанка у будућности“, закључио је Ковачевић.

Лалошевић: Пропуштена прилика за помирењем

Функционер Социјалистичке народне партије Василије Лалошевић казао је да се тринаест година независности дочекује у никад подијељенијој држави по многи питањима.

„Осиромашени уз не баш високо мишљење грађана Црне Горе о њеним институцијама. Власт је, нажалост, за ових тринаест година пропустила шансу за историјско помирење народа у Црној Гори. Дочекујемо тринаест година са младима који одлазе у иностранство, са бројним аферама. Снимак последње афере „Коверта“ је скандалозан“, каже Лалошевић у изјави за портал ИН4С.

Све то дочекујемо, додаје он, уз самовољу власти, однодно уз такозвани пријем у НАТО, мимо воље грађана Црне Горе.

„Признавање државе Косово* мимо воље своји грађана, и тобоже окретање ка свијетлој будућности. Све то не може потријети чињеницу да су државне инстуције нејаке и да су под директним утицајем власти. Довољно је само подсјетити на недавну пресуду поводом афере тзв. Државни удар. У борби једног малог процента новокомпонованих богаташа за борбу за профит изгубила се солидарност и далеко смо нажалост од државе социјалне правде“, објашњава Лалошевић.

Према његов ријечима, сувишно је причати о распрострањеној корупцији, непотизму и организованом криминалу.

„Држава као да неће или нема снаге да се ухвати у коштац у обрачун са овим пошастима. А шта тек рећи о слободи медија? Сточетвро мјесто на листи Репортера без граница за Црну Гору говори о томе да се као друштво морамо апсолутно замислити о свему“, каже Лалошевић.

Оно што могу поручити, каже он, јесте да само богата, солидарна и просперитетна Црна Гора у којој можемо остварити своје стваралачке способности, може донијети зајееничку будућност.

„И морамо радити на оснаживању парламентарне демократије, на стабилности економског развоја, поготово на владавини права, европских стандарда и вратити достојанство живота за све грађане Црне Горе“, наглашава Лалошевић.

Према његовој оцјени, не можемо наставити са стварима које актуелна власт ради у стилу – „завади па владај“.

„Морамо поручити да се стане са нападима на нашу цркву и митрополију. Учините нешто да се овај народ најзад помири међу собом и да крене ка некој, заиста, бољој и срећнијој будућности“, истакао је Лалошевић.

Станић: Остварен сан, али не и јава

С друге стране, из Социјалдемократске стране, која је била дио Блока за независну Црну Гору сматрају да је обнављање државне независности Црне Горе које се десило прије 13 година, свакако један од најзначајнијих дана у историји Црне Горе.

„Жеља и сан десетина хиљада грађана Црне Горе да обновном независности стекну право да се о себи и својој будућности одлучују сами се показала као исправна одлука, прије свега на пољу интеграција и одређеног повећања стандарда становништва“, казао је портапорол СДП-а Мирко Станић за ИН4С.

Према његовим ријечима, Црна Гора је ушла у УН, НАТО, ОЕБС и прва је у низу бивших југо-република за улазак у ЕУ, али и даље остаје проблем изградње институција и пуне демократизације друштва.

„Такође, из ове перспективе сматрам да се пуно више могло урадити на подизању стандарда грађана Црне Горе, повећању плата, пензија и социјалних давања.  На нама је, било да смо гласали „Да“ на референдуму, или имали другачији став у односу на државно правни статус да Црну Гору градимо као нашу заједничку кућу, која ће бити довољно пространа и отворена за све своје становнике“, закључио је Станић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: