Prijatelj Božije Premudrosti

Rekoše, usnuo je Vladika Atanasije, prijatelj Božije Premudrosti.

Proveo je u Manastiru Žiči, među nama, gotovo godinu dana. Osvetio vreme i prostor i ispisao novo poglavlje u istoriji Manastira.

Slike se smenjuju:

Dok hoda ka hramu, privlači k sebi svakoga. I decu, one koji ga vole, ali i one koji ga ne poznaju. Galami i besedi, a lica svih nasmejana i vedra.

Na bogosluženju peva, ispravlja pojce, tumači napisano i  dodeljuje  metanije kao ordenje. A nije naodmet i da se prefarba pod, ušije rašiveno, preuredi prostor.

Bogoslovstvuje i svakoga zbunjuje – propoved ukazuje da je učestvovao u  događajima Crkve Hristove od njenog nastanka do danas. Jer, kako bi drugačije znao da se u trećem veku nešto dogodilo baš u petak, a ne  u sredu i zašto bi  bio veoma, veoma ljut na Jeronima iz četvrtog veka koji se petlja u crkvena pitanja, a pritom, avaj, iako rukopoložen, nikada nije služio Svetu Liturgiju!   A Liturgija je život Vladike Atanasija!

Poziva na Sveto Pričešće, jer duša, ako  ne živi od života Svetoga Duha i  ako se ne hrani hlebom (blagodaću) Božanstva, ne može da živi.

Čujemo mu i glas… Čita po ko zna koji put akatist Isusu pobeditelju smrti – Jači od smrti, Svetliji od svetlosti, Bolji od dobrote, Isuse pobeditelju moj, pomiluj me! i Nikolajevu molitvu Svetom Savi – o Sveti Oče naš Savo,  odgovori ljubavlju na ljubav srpskoga naroda….

Ne naziremo kuda ide Vladikina misao, vazda smo u iščekivanju onoga što sledi. Kao u Desankinoj pesmi:

Ne zna dan šta noć kuva,
Niti noć šta zora rađa…
Svakog časa sve se menja…

I eto – preko hiljadu duša krenulo ka Žiči njih preko šest stotina dolazi na saborno krštenje, da ih Vladika krsti i blagoslovi, a sa njima pristiže još toliko kumova i prijatelja. Vladiki srce igra od radosti, da može, svakoga bi zagrlio. Ipak, bolje je da galami, tu je svoj na svome. Sve poziva na zajedničku trpezu. Gostoprimstvo ne zaboravljajte!

Trebalo je i da se nevenčani u Crkvi venčaju. Prvi put pružena prilika, razmišljaju ljudi: posle toliko godina braka, bolje je ovako, manje stida pa još uz Vladiku!

Kada nije na bogosluženju, hrani gladne, prikuplja pomoć za izbegle, poziva na ručak prosjake. Putuje u Hercegovinu, Kosovo i Metohiju, stiže do  Grčke. Posećuju ga Srbi sa svih strana, Grci, Rusi, Izraelci, Francuzi… U pauzi čita, piše, prevodi. Ah, koliko muke nam zadaju te fascikle sa tekstovima! Treba pogoditi pravu, u željenoj boji, kada Vladika u nedoba zatraži da je donesemo. Idi gore (u njegovu keliju) i samo će  ti se  kazati šta treba da  doneseš,  reče Vladika i bi tako.

Red je da pozove i Svetitelje. Stiže i Sveti Vladika Nikolaj u Žiču da se tu susretnu i obojica proslave. Slavi toržestveno Svetog Nikolu uz Svetog Nikolaja, a ne zaboravlja ni Nikolaja japanskog! Poziva na bdenje mnoštvo episkopa, sveštenika, monaha, monahinja. Blagosilja nove jerarhe i monahinje u Srpskoj Crkvi. Tu Saboru Arhijereja predstavlja Svetog Nikolaja žičkog  i upisuje ga u diptih Svetih.

Doziva domaćina u svakom trenutku kada je domaćin u  umu  ili  zaumlju pomislio da se odmori. To domaćineee odzvanja konacima. I svi  trče  da  ga čuju.

Podstiče uporno na pažnju, jer pažnja je pola čoveka, tako je učio.

Dok govori o svetlosti kao poslednjoj stvarnosti, uhvatite mu pogled i shvatite da i dok besedi, pomno prati svaki vaš pokret, reč još više.

Po spontanoj reakciji upoznaje čoveka, govori da brzo skida maske – ne ove sadašnje N95 sa i bez filtera,  već one mnogo ružnije – maske našeg licemerja  i neiskrenosti.

Kaže: đavo lovi u mutnom i savetuje brzo izbavljenje od iskušenja, brzo  ustajanje posle pada. Često izgovoreno još nisi odzvanja u ušima.

Nikada i nije otišao iz Žiče. A onda, nedavno, jedan Anđeo Gospodnji mu je prišao i prošaputao: Vreme je da se služi Gospodu, Vladiko Sveti! I poslušala je duša njegova, otprhnula u Carstvo Nebesko. Napaćeno telo prineo  je Gospodu kao poslednju žrtvu. I začu se pesma:

Zbog vernosti Bogu i Božijoj pravdi
Postradaste telom, zemlja se rastuži,
Al spasoste duše, nebo se veseli,
A preci se vaši raspevaše nebom,
Na kapiji Raja sretoše vas s pesmom
Imena su Vaša u Knjizi večnosti,
Ulazite u Raj, deco besmrtnosti…

Nas na zemlji ne zaboravi, Vladiko Sveti. A mi ćemo zbog Tebe i zbog svega što smo naučili od Tebe blagodariti Gospodu. U osmom glasu, naravno, kako drugačije…

Igumanija Manastira Žiče monahinja Jelena sa sestrama

Izvor: Eparhija zahumsko-hercegovačka