Pričešće na Kosovu polju

Stojbino srpska, antologija pjesama o Kosovu

Pričešće na Kosovu polju

Iznesoše na pladnju sedam svećnjaka srebrnih
i sedam zdela zemlje pod zvekirima tučanim
i sedam noževa zlaćanih
i po pehar od vina kojim je
građena dvornica gde seđasmo
i na svakom nožu po kosa pod prstenom.

I onaj što iznese pladanj
postavi na odru da ručamo
i nasu prosa u kašiku
i uze pupoljak u ruku
I zabruja zvono nad tavanicom
i zađe zvuk ubijati ptice
u dvornici leteće
i rasu proso iz kašike i vino

I onaj što iznese zemlju i pupoljke na pričest
uze naše dane pod pregršt
i zaseja danima našu zemlju i vodu
i uze dvojnice u obliku zmija spletenih
u nozdrve svoje
i počeše zmije iz njega vodu piti
i on sviraše plačući
no govoraše nam veselo
i ogrte nas radošću potonjom i najstarijom
što bar jedanput jeđasmo u trpezi njegovoj.

I tada opazismo pod kruškom u dvornici
kako niče crkva Samodreža
kako zaseja postelju svojom travom
kako ikone očima naslika
i opažalo se po livadama
gde pogledom trga cvetove.
I tada videsmo i mi
da nosi dve brade:
belu u crnoj.

Milorad Pavić

Rubriku uređuje Milica Kralj