Прича о српском дјечаку која је задивила свијет (ВИДЕО)

Његова фотографија је обишла свијет. И данас изазива дивљење – мали, сићушни ратник који пркосно стоји на бранику пред надолазећим злом.

Ушла је у ратне албуме и била незамјењива у свим публикацијама као симбол тешких дана, великих борби и сјајниог отпора српске војске у Великом рату. Ипак, да ли знате ко је дјечак са ње?

Драгољуб Јеличић је био син избјеглица са Кордуна који су пребјегли у Шабац због терора који је у Аустроугарској завладао над Србима. Рођен је 1902. а пошто је као мали остао без цијеле породице, без игдје икога, у марту 1912. године, кренуо је за Београд. У прво вријеме по доласку продавао је новине, а викендом је радио на рингишпилу. По избијању Првог балканског рата, пријавио се у војску, али је због година одбијен.

Мали ратник великог срца

Почетак Првог свјетског рата затекао је Драгољуба у Београду. Учествовао је у одбрани српске престонице и управо ту, на Калемегдану, га је на фотографији заувијек овјековечио један француски репортер.

Драгољуб је стигао и до борби у Мачви, Јадру, Дрини… На Мачковом камену рањен је док је замјењивао погинулог митраљесца.

Након пада Београда, кренуо са српском војском према југу. Примјетио га је краљ Петар I Карађорђевић, и сазнавши за његову судбину, наредио да га припреме и уреде као правог српског војника.

Глас о њему стигао је и до Арчибалда Рајса који у својој књизи “Шта сам видiо и доживiо у великим данима” посвећује један дио дјечаку који “пуца из пушке и баца бомбе”.

Када је рањен у руку, ваде му куршум у Нишкој болници. Није хтио да се да успавати за операцију. Издржао ју је без иједне ријечи – записао је Рајс.

Драгољуб је са једанаест постао редов. Кроз битке је стекао чинове каплара, поднаредника и наредника. Са непуних 14 година био је најмлађи поднаредних, учесник Солунског фронта. У борбама је шест пута рањаван и три пута одликован Златном медаљом за храброст.

Након Великог рата – у још један рат, па право на “даске које живот значе”

Драгољуб Јеличић учествовао је и у Другом свjетском рату. Познато је да је преживио нацистичке казамате, а крај рата дочекао је у партизанској униформи.

Након Другог свјетског рата посветио се својој великој страсти – глуми. Био је члан Удружења драмских умјетника Београда. Запамћено је да је био сјајан комичар и након Београда, Јагодине, Скопља, Тузле и Ријеке, обрео се у Народном позоришту у Никшићу.

Умро је 1963. у 61. години, а иза њега је оставио три кћерке. Његови потомци и данас живе у Никшићу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: