Преподобни Симеон Дајбабски је својим смирењем и тиховањем гласно указивао на пут светости живота у Христу
1 min read
Преподобни старац Симеон подвижник дајбабски је живећи као скромни монах Богу угодио, сведочећи да постојаност живота у врлини води ка вечној радости заједнице са Господом и свима светима у Царству небеском.
У оквиру новог издања емисије „Богослужбене особености празникâ српских светитељаˮ на таласима Радио-Беседе Епархије бачке, пажња је посвећена свештеном спомену на преподобног и богоносног оца нашег Симеона Дајбабског, чије свете мошти почивају у Светоуспенској обитељи манастира Дајбабе изнад Подгорице. Аутор наведене емисије, новосадски катихета Бранислав Илић, говорећи о житију Преподобног старца Симеона Дајбабског, указао је на светитељски подвижнички етос и његово чудесно
смирење.
„Преподобни старац Симеон дајбабски, светитељ из рода нашега чији молитвени спомен са љубављу и богослужбеним химнама прослављамо, био је монах изразитог подвижничког етоса. Његова смиреност и пребивање у тиховању, духовним очима гледано било је гласно указивање на пут светог живота у Христу. Дајбабски подвижник је својим животом и делом указивао на неопходност напредовања у врлини, о чему сведоче и његове поуке које су нам остале као бесцен духовно благо.
Његову свештену Светоуспенску обитељ походимо, његовим светим моштима притичемо молећи благослов и посредништво пред Господом, а у данашњем времену које собом носи бројне тешкоће и искушења, драгоцено би било да се његовим поукама надахњујемо примењујући их у свом животу и тако постајући подражаваоци његове тихе, али усрдне загледаности у Христаˮ, рекао је, поред осталог, катихета Бранислав Илић.
Преподобни Симеон је рођен 1854. године на Цетињу, у доњокрајском братству Поповића, а на крштењу је добио име Саво. Основно школовање завршио је на Цетињу.
Касније се образује у Кијевској богословији, а потом и у тамошњој Духовној академији, надахњујући се животима и подвизима оснивача и преподобних отаца Кијевске Лавре. У Кијеву је замонашен и рукоположен у чин јеромонаха, а 1888. године враћа се на Цетиње, где му је одређена служба у манастиру Светог Николе на Врањини, а годину дана касније и у манастиру Острогу, где је био и предавач у тамошњој монашкој школи, коју је покренуо тадашњи митрополит Митрофан Бан.
Слава Богу и Светом Симеону Дајбабском!!!