Премиум
1 min read
Чик сад, читаоче-мађионичару, послужи се хокус покус триком, и опенуј ову колумну до краја и прелистај је у једном даху, наравно, ако те наслов мађија и претвара у доконог радозналца, што је неко вријеме био чест случај са мном, и уз јутарњу кахфу и фармачку крџу, намјерим и залетим се прелистати два „мејнстрим писца“ поп-колумнисте Баку анд Брану, а оно оћеш мало морген.
Премиум тражи регистрацију и претплату (доба је капиталистичко, што ће рећи информатичко, будући да се продаје и да се сходно томе тргује спектаклом информације а не робом која се забадава нуди белосветској сиротињи раји), те миније јасно, не улази ми у главу, зашто се жесте и неуспјешно поспрдују и прстом упиру у Дан који је ваистину преплављен читуљама, кад је код њиг све премиум до премиума, што би, море ли бит – довољан наговјештај да се факинг ради о самотаквим колумнама које безмало претресају глобални скеч…
Преселио се легендарни Леонард Коен, на чело вајно војне Америке трип-од-Трампа дојахао, и то су, тренутно, планетарни догађаји који у себи олако апсорбују колумнисте-путописце, оне из редова који се у све плекају и свуђен ти гурају носину, и заиста – свијет је глобално село, а сваки постмодерниста и демократа ортодоксна нацифрана сељачина!
И гле ти сад ђе Брану буни чему часне уз сестре, док је Баки заузет разматрањем могућег радикалног заокрета у Америчкој политици (мало ли је), док се Бас присјећа шта је Сретен Марић (ваљда на тераси неке баште град Ужице), једног давног дана имао рећи о паду комунизма и доласку демократа. Међутим, дођавола, то су тек трајлери и ништа како ваља и требује не може се испратити од првог до последњег ретка. То ме, прије свега као закерала, ужасно нервира и тјера да се попут Првомученика Вучића определим рођаче за голи аскетизам.
Него, и Сибин би радо да му поред колумне стоји неонски освијетљено Премиум! Филозофија Премиум више интригира и миш повлачи према тој и тој колумни, од самог наслова и имена оног који га потписује. Довољно је, ево тако изгледа, само Премиум, остатак, оно што пада надоље до те и те тачке, може слободно да пландује празно. Зато свако тек хиљаду и неко лице Черне Горе чита поменуте поп-колумнисте, који освајају такозвано постмодерно сераторско тржиште, и тим прије, жива истина, каче се само за екстремне информативне потресе. Ништа, никад, с маргине… Никад од тих поп-колумниста!
Толико у овом послеподневном јављанију. Иначе, недеља је дан кад се под капом небеском ништа не дешава, и кад се, гријех је, ваља још мање нешто работати. – Јајинци до јаја, као и наши „терористи“ са праћкама, потрошена су тема; Коеновци су с разлогом у сузама и с црним букетима, док Трамповци славе и надају се да је глас разума напокон дошао па и у лику над-ексцентричног бизнисмена (или је, јебаји га сад, ријеч о типу који зна шта су медији и шта белосветкса раја тражи хипнотисана „Тоталним екраном“ Бодријар.
Ништа ми више није остало осим да ову очигледну непотпуност прикријем под Премиум и тако се одјавим.
