Premium

Čik sad, čitaoče-mađioničaru, posluži se hokus pokus trikom, i openuj ovu kolumnu do kraja i prelistaj je u jednom dahu, naravno, ako te naslov mađija i pretvara u dokonog radoznalca, što je neko vrijeme bio čest slučaj sa mnom, i uz jutarnju kahfu i farmačku krdžu, namjerim i zaletim se prelistati dva „mejnstrim pisca“ pop-kolumniste Baku and Branu, a ono oćeš malo morgen.

Premium traži registraciju i pretplatu (doba je kapitalističko, što će reći informatičko, budući da se prodaje i da se shodno tome trguje spektaklom informacije a ne robom koja se zabadava nudi belosvetskoj sirotinji raji), te minije jasno, ne ulazi mi u glavu, zašto se žeste i neuspješno posprduju i prstom upiru u Dan koji je vaistinu preplavljen čituljama, kad je kod njig sve premium do premiuma, što bi, more li bit – dovoljan nagovještaj da se faking radi o samotakvim kolumnama koje bezmalo pretresaju globalni skeč…

Preselio se legendarni Leonard Koen, na čelo vajno vojne Amerike trip-od-Trampa dojahao, i to su, trenutno, planetarni događaji koji u sebi olako apsorbuju kolumniste-putopisce, one iz redova koji se u sve plekaju i svuđen ti guraju nosinu, i zaista – svijet je globalno selo, a svaki postmodernista i demokrata ortodoksna nacifrana seljačina!

I gle ti sad đe Branu buni čemu časne uz sestre, dok je Baki zauzet razmatranjem mogućeg radikalnog zaokreta u Američkoj politici (malo li je), dok se Bas prisjeća šta je Sreten Marić (valjda na terasi neke bašte grad Užice), jednog davnog dana imao reći o padu komunizma i dolasku demokrata. Međutim, dođavola, to su tek trajleri i ništa kako valja i trebuje ne može se ispratiti od prvog do poslednjeg retka. To me, prije svega kao zakerala, užasno nervira i tjera da se poput Prvomučenika Vučića opredelim rođače za goli asketizam.

Nego, i Sibin bi rado da mu pored kolumne stoji neonski osvijetljeno Premium! Filozofija Premium više intrigira i miš povlači prema toj i toj kolumni, od samog naslova i imena onog koji ga potpisuje. Dovoljno je, evo tako izgleda, samo Premium, ostatak, ono što pada nadolje do te i te tačke, može slobodno da planduje prazno. Zato svako tek hiljadu i neko lice Černe Gore čita pomenute pop-kolumniste, koji osvajaju takozvano postmoderno seratorsko tržište, i tim prije, živa istina, kače se samo za ekstremne informativne potrese. Ništa, nikad, s margine… Nikad od tih pop-kolumnista!

Toliko u ovom poslepodnevnom javljaniju. Inače, nedelja je dan kad se pod kapom nebeskom ništa ne dešava, i kad se, grijeh je, valja još manje nešto rabotati. – Jajinci do jaja, kao i naši „teroristi“ sa praćkama, potrošena su tema; Koenovci su s razlogom u suzama i s crnim buketima, dok Trampovci slave i nadaju se da je glas razuma napokon došao pa i u liku nad-ekscentričnog biznismena (ili je, jebaji ga sad, riječ o tipu koji zna šta su mediji i šta belosvetksa raja traži hipnotisana „Totalnim ekranom“ Bodrijar.

Ništa mi više nije ostalo osim da ovu očiglednu nepotpunost prikrijem pod Premium i tako se odjavim.