Један од највећих црногорских и југословенских сатиричара Вељко Рајковић, преминуо је у 67. години у Подгорици.
Објавио је четири књиге афоризама: У ЗНАК (У) УЗВИКА (1999), ЧОВЈЕКОЛИКИ ЉУДИ (2007), ЉУДНИЦА (2011), ПУТОКАЗИВАЊЕ (2014) и књигу епиграма ДАРВИНЕ, ДАРВИНЕ… (2011).
Један је од аутора Антологије црногорског афоризма Ријетке честице (2006) и приређивач антологије Дах духа (2018).
Вељко Рајковић добитник је награде „ТИПАР“ за животно дјело 2018. године.
Више пута награђиван је на Црногорском фестивалу хумора и сатире у Даниловграду – гдје је проглашен за сатиричара године у Црној Гори (2005).
На Првом међународном конкурсу у Црној Гори за карикатуру и афоризам, добио је прву награду за афоризам (2005).
Добитник је и друге награде за афоризам на Чивијади у Шапцу – 2008, као и прве награде за сатиричну пјесму на конкурсу сатиричне позорнице ЖИКИШОН у Параћину – 2011.
Добитник је награде „Радоје Домановић“ – Екселенција сатире (најуспјешнији инострани сатиричар) 2011. Добитник је признања „Наџи Наман“ у Либану 2013 – за испољену креативносат у сатири.
У 2013. години освојио је Прву награду за афоризам на Међународном фестивалу за афоризам и карикатуру у Параћину – тема: Култура и умјетност.
На САТИРА ФЕСТУ, најпризнатијем фестивалу на Балкану, у Београду 2015. добио је признање “Вук Глигоријевић” за најбољи афоризам на фестивалу.
Његови афоризми заступљени су у свим значајнијим антологијама И збиркама афоризама, између осталог у: Антологијисловенске умјетности – објављеној 2011. у Пољској, Антологијибалканског афоризма – 2008, као и у књизи Ратка Божовића СЕДМОРИЦА ПРОТИВ МЕНЕ (2010), гдје јепредстављено и есејистички тумачено стваралаштво седморице најзначајнијих црногорских афористичара.
По сопственом признању имао је „инспиративне“ године које је описивао убојитим коментарима и луцидним ријечима које опомињу.
Вељко Рајковић се дуго борио са болешћу, а лијечио је и себе и окружење горким, чемерним афоризмима, вјерујући да ће помоћи оздрављењу друштва.
Правник Вељко Рајковић „тесао“ је правду језгровитим, памтљивим „убодима ријечима“.
/Вијести/
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Био је Црногорац 101% ( дакле, мало више него овај проф. Кривокапић ), али није мрзио ЉУДЕ, мрзио није, али јесте дубоко ПРЕЗИРАО НЕЉУДЕ, ма коме припадали… И да завршим у духу афоризма: Нема часне смрти док је не заслужиш … Вјечни му помен!