Француски редитељ светског гласа Бертран Таверније преминуо је у 79. години.

Прославио се филмовима Часовничар (1974), Око поноћи (1986) и Живот и ништа друго (1989).

Таверније је био на челу Института Лимије, који носи назив по чувеној браћи изумитељима филма.

Кроз каријеру, Таверније се није ограничио на само један жанр – снимао је разне филмове од трилера, преко вестерна до историјских драма.

Поред режије, писао је сценарије, глумио и радио као продуцент.

Страст за филмом открио је када је био тинејџер, док се у одмаралишту опорављао од туберкулозе.

Био је фан Холивуда

Таверније је говорио да му је инспирација Златно доба Холивуда, нарочито вестерни.

То се посебно види у његовом филму Електрична магла из 2009. године, са Томи Ли Џонсон и Џоном Гудманом у водећим улогама.

Ипак највећи успех је постигао са филмом Око поноћи (1986) – причи о мукама џез музичара на путу ка успеху, који се бави животом чувеног пијанисте Хербија Хенкока.

За овај филм добио је низ награда.

Највише се бавио француским темама и радио је на ширењу француске културе.

Таверније је 2003. године искритиковао коришћење специјалних ефеката у блокбастерима, рекавши да нас „технологија контролише и претвориће нас у глупу децу, а део америчких филмова већ то ради“.

Његов први дугометражни филм Часовничар освојио је награду Сребрни медвед у Берлину.

Ради се о кримићу са друштвено-политичким елементима, а у њему глуми Филип Нуаре, који се касније појавио у многим Тавернијеовим филмовима.

Таверније је освојио бројне награде у Француској и иностранству.

На почецима каријере највише је снимао крими-трилере, а касније се посветио левичарским темама – говорио је против француских колонијалиста у Алжиру, али и цензури и дискриминацији миграната.

Директор Филмског фестивала у Венецији Алберто Барбера описао је Тавернијеа као „комплетног аутора, инстиктивног нонкомформисту и храброг еклектичара“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: