Преминуо архитекта проф. др Александар Баћко Кековић

Проф. др архитекта Александар Кековић, редовни професор Универзитета у Београду, преминуо је у Београду.

Рођен 24.02.1939.године на Цетињу од оца Михаила и мајке Данице рођене Вујовић.

Ожењен, супруга Драгана (Крстић) архитекта, двоје дјеце кћерка Александра, архитекта и син Угљеша, сликар.

Нажалост осим читуље коју је дао Архитектонски факултет у Подгорици чији је оснивач, државни медији у Црној Гори, иако је добитник 13 јулске награде (2009.г), нијесу објавили ни слова поводом упокојења проф.др Александра – Баћка Кековића.

Између осталог, мало је познато да је Баћков ујак велики сликар Петар Лубарда.

Студије на Архитектонском факултету Универзитета у Београду завршава 1963. године. Од 1964. накратко је запослен у Институту за архитектуру и урбанизам Србије, а потом у “Енергопројекту”, у Одсеку за урбанизам и архитектуру, где од 1968. и све до 1978. руководи посебним атељеом.

Прешавши на Архитектонски факултет као асистент, већ 1982, по верификацији три значајна рада, постаје ванредни професор за предмет Архитектонска организација простора. У статусу редовног професора (од 1989) ради на Катедри за архитектонско и урбанистичко пројектовање, води Кабинет за тематска подручја и предаје Теорију архитектонског простора и Композицију. Био је такође продекан (1985–87) и декан факултета (1998–2000).

На позив Министарства за високошколско образовање Црне Горе, радио је на плану, програму и оснивању Архитектонског факултета Универзитета Црне Горе у Подгорици (2002),руководилац студијског програма у оснивању ( 2002-2006.год.) где је послије оснивања радио као гостујући професор, предаје теорију архитектуре и пројектовање. Лауреат је републичке награде новинског листа “Борба” за најбоље архитектонско дело изведено током 1982, специјалних награда Салона архитектуре (1977. и 1978), као и Велике награде за архитектуру 1988, за изузетан стваралачки допринос струци.

Заслужни је члан САС-а и носилац Ордена рада са сребрним венцем (1976).Тринајестојулске награде (2009.) Своја дјела је излагао на 25 колективних изложби у земљи и свијету. По оснивању Академије архитектуре Србије 1995. године, био је члан њеног Савета.

Остварења:
• Хотел “Панорама” на Златару (1967–69)
• Пошта, АТЦ и робна кућа “Инекс” у Смедереву (1969–72)
• Хотел “Нил” у Кампали, Уганда (1971)
• Аеродром “Ентебе”, Уганда (1972–73)
• Станови солидарности (1972–75) и Спортски центар у Смедереву (1974–75)
• Дом здравља у Неготину (1977–80)
• Хотел “Гранд” у Цетињу (1977–82)
• Амбасада и резиденција СФРЈ у Берну (1977–78)
• Савезни центар за везе, Београд (1979)
• Зграда “Енергопројекта” у Новом Београду (1977–82)
• Осмогодишња школа Будва 1978.год.
• Насеље рента вила, Отрант, Улцињ (1979–85)
• Управна зграда “Нафтагаса” (са З. Жупањевцем и И. Пантићем, 1986–97)
• Спортска дворана Бар, 2002.год.
• Итд.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: