• Поглед

Премијер у сјенци

1 min read

8 година ‎ Дан

Пише: Чедомир Антић

Био сам сигуран да нас је посјетио предсједник НР Кине. Толики протокол… Мјере обезбјеђења, фанфаре… На Теразијама су весело на температури од -5 степени вијориле заставице двије земље. Она црвена потврдила је моје слутње. Црвена са жутим детаљима, по свему кинеска. Требало је да приђем и загледам се како бих схватио да је ријеч о дворској застави чији је орао пожутио од старости.

Када су 1991. на Цетињу покушали да линчују православног митрополита, група дукљаноидних фашиста и њихових арнаутских пријатеља носила је сличну заставу само са бијелим орлом. Замислите да је тај бијели орао и сада на заставици која нехајно лепрша теразијском ледаром?!

Предсједник црногорске владе Душко Марковић не би се обазирао на своје сиједе власи: изверао би се на бандеру и поскидао их. Ако су у Црној Гори избацили ћирилицу из школских денвника, како је не би избацили са грба где је стајао владарски монограм српског краља Николе Првог. Да је барем писало једно “М, па да важи у свим писмима и може се односити и на најважнијег човјека васколиког црногорства… Него некакво ћирилићно “Н које нормалан човјек чита као “Х…

Душко Марковић нас је посјетио и много нам тога лијепог рекао. Између осталог, изјавио је да српски народ у Црној Гори ужива сва права. Рекао је то у камеру. Пред стотинак новинара и званичника. Није ни трепнуо, није се ни ухватио за нос, ни замуцао… Карактер. Истински следбеник Св. Мила Дукљанског, свеца-аскете који повремено нестане да би се после у најтежем часу вратио да изгрди народ, поруши златне телиће, разјури многобошце, наплати заостали рекет (мислим на оруђе бијелог спорта што га је продао, а није узео новац) и збаци своје недовољно добре наследнике. Марковића су, биће, бирали по карактеру који би најкориснији био у Лас Вегасу осјећање се не може назрети на лицу, а етика и скрупуле не могу бити ни сметња, ни упозорење. Још само да је уважени премијер који не одговара само за себе већи и за човјека без кога га не би било у политичком смислу и без кога не би било ни Црне Горе, ни НАТО-а објаснио гдје тачно у Црној Гори држава употребљава писмо које користи више од 50 одсто њених грађана?

Гдје се у јавном дискурсу деде раздобље црногорске историје од доласка Словена од 1043. и од 1166. до 1918. године? Колико је запослених Срба у државним установама? Зашто их са чистачима, куририма, кафе-куварицама и војском нигдје нема више од 8 одсто укупног броја запослених? Зашто Срба нема у дипломатији, АНБ-у, влади… Можда би племенити местобљуститељ тренутно упражњеног султанског трона Св. Мила Дукљанина могао да се присјети колико је свећеника, хоџа, мула и мулаима протјерано из Црне Горе због тога што немају држављанство? Да тај број можда упореди са бројем православних свештеника који су прошли ту процедуру и тортуру.

Знам да би Св. Мило волио да се сада додвори и Доналду Трампу, међутим, ни Трамп још увијек није одузео америчко држављанство конгресмену рођеном у САД, нити му је пало напамет да прогони грађане државе у којој је предсједник због њиховог етничког или вјерског опредјељења.

Да ли је Вучић нешто питао Марковића? Пошто је у Србији постепено, вољом већине (не “већине као у Црној Гори) упркос демократским установама успостављена власт једног човјека, није ни важно шта је Вучић рекао, већ шта ће да учини. Од тога шта би он рекао значајније је шта га је ко савјетовао. У недемократијама често постоји некакав псеудодемократски дијалог унутар режима. Врх власти дозволи неком од сателита да изнесе другачију политику, а онда га владалац (добар и честит какав већ мора бити), саслуша и уважи његове ставове. Пошто је овог пута “о плочу ударао тајкун Ненад Поповић, предизборна пребјеглица у табор побједничких напредњака све са невидиљновом странком СНП (Српска народна партија) у пакету, јасно је да је Вучићу још увијек ближи некакав хотел у Швајцарској гдје се у лобију и сам почео да диви чудима Св. Мила, него српски народ у Црној Гори.

Дозу патриотизма Вучић је претходне седмице већ исказао у Рашкој гдје је пред новинарима показао чуда од јунаштва, пркоса и самопрегора… Тамо је топузом згромио “неке амбасадоре, копљем преко себе у Ситницу турио Мају Коцијанчић (портпаролку из Брисела коју једино и смије да спомене по имену када грди некога од странаца) и пошао са својим вјерним витезима, али не на поље Косово, већ до прелаза Јариње гдје ће се у себи сит напсовати није важно кога…

Можда је Вучићева уздржаност и примјерена. Св. Мила Дукљанина тренутно нема… А црногорска скупттина напустила је црногорски правопис који је уведен за вакта Ранка Кривокапића. Ја сам, жељан да помогнем васколиком дукљанству, својевремено предложио да се Кривокапић не потписује као “прешједник“, јер један је такав у Црној Гори, већ да употријеби стародокљанску ријеч који су после украли Енглези “шпејкер“. Моја интервенција није прихваћена, и ето… Два су предсједника парламента штовали древну дукљанчицу која, показало се, ипак није реформисана довољно храбро (како сам предлагао). Трећи је све то укинуо и вратио се на српски језик. Боље је тако… Узмеш српски, а онда га ружиш, травестираш и погрешно називаш.

Вучић можда чека да се и премијер Црне Горе дозове памети. Начекаће се, а дочекаће повратак Св. Мила.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: