Преко везе
1 min read
Владимир Ђукановић
Пише: Владимир Ђукановић
Од момента када сам изабран за председника скупштинског Одбора за правосуђе, а самим тим по функцији и члан Високог савета судства и Државног већа тужилаца, живот ми се претворио у пакао. Ни сањао нисам на шта су све људи спремни само да би остварили свој циљ, којим се методама многи у правосуђу служе, како лобирају, како саплићу колеге итд. Једном речју – смучило ми се! Од тренутка када се распише конкурс за избор судија, небитно да ли у основном, вишем или Апелационом суду, креће хаос. Једнако је и код тужилаца. Тада вас се сете они који вас се никад нису сетили.
Просто да човек не поверује са којом дозом бесрамности вас разноразни позивају како би лобирали за неког или вас најдиректније позову сами кандидати да себе препоруче и да обавезно нагрде колеге које су им противкандидати. Наравно, увек иде чувена реченица- еј, он је наш проверено. Или, ако се сам препоручује, онда каже – ја сам за СНС од оснивања, трпео сам свашта од жутих… Као да је мене брига да ли је он за СНС или не. Тотално ме не занима каквог је политичког опредељења.
Занима ме само хоће ли честито и квалитетно да ради свој судијски посао, а чим је јурио везу, одмах ми је јасно да је спреман на све само да се домогне судијске функције или напредовања. Отуда, богу хвала, у ВСС и ДВТ се не питам ама баш ништа и веома ми се допада таква позиција. Највише што је до мене јесте да пружим мишљење ако ме неко нешто пита, а даље од тога не идем. Слажем се да би требало променити уставну одредбу по којој председник Одбора за правосуђе је уједно и члан ВСС и ДВТ. То је апсолутна будалаштина.
Но, оно што је овде много горе јесте та ужасна навика наших људи, а посебно оних који би требало да држе до свог достојанства и интегритета, да све покушају да остваре преко везе. Да се разумемо, нама је то од Турака остало и чињеница је да огроман број грађана не жели да користи редовне процедуре да дође до свог циља, већ ужива у томе да нешто оствари преко везе. Чак и када му редовна процедура омогућава да своја права оствари без по муке, преко везе је далеко примамљивије. Уживамо да се похвалимо како смо нашли везу. Да не говорим што наш народ обожава да части, па се сматра непристојним ако није дата коверта, неки виски, нешто мало и за децу, за супругу итд.
Проблем је ако то намеравају да чине људи који би сутра требало да оптуже или осуде за корупцију. Шта обичан свет да помисли ако су којим случајем на такве ствари спремни они који би требало да постану носиоци највиших правосудних функција у Србији? Један од кључних разлога зашто сам почео да мрзим функције, што страначке што државне, као и што сам уопште почео да мрзим бављење политиком, управо је чињеница што људи мисле да си свемоћан и зову те чак и за најбаналније ствари да им средиш преко везе.
Што је најгоре, ником не можеш да објасниш да се суштински ништа не питаш и да не можеш да им то средиш, јер постоје институције, постоји процедура и да у том сегменту немаш никакву надлежност. Људи то не желе да чују и готово увек се наљуте на вас, уз опаску да би требало да ме буде срамота зато што нећу да помогнем. Дефинитивно, морамо да мењамо свест.
Tekst koji treba da posluži našim patriotama u Crnoj Gori za primjer
Pa i sude i presuđuju “preko veze”!