• Култура

Представљена књига “Светосавска поетска ризница”

1 min read

7 година ‎ ИН4С

Књига “Светосавска поетска ризница”, коју је приредио Дејан Томић, а објавили “Прометеј” и РТС поводом 800 година аутокефалности Српске цркве, представљена је јуче у Вуковој задужбини. Међу корицама су 222 пјесме из пера 181 аутора, од 13. вијека до нашег доба

Свети Сава

Књига “Светосавска поетска ризница”, коју је приредио Дејан Томић, а објавили “Прометеј” и РТС поводом 800 година аутокефалности Српске цркве, представљена је јуче у Вуковој задужбини. Међу корицама су 222 пјесме из пера 181 аутора, од 13. вијека до нашег доба.

У првом од четири поглавља је десет народних пјесама, међу којима су оне познате (“Славу слави Немањићу Саво” и “Збор зборила господа ришћанска”), али и једна коледарска пјесма из старе Србије, коју је записао Милош С. Милојевић, пишу „Новости“

Ту је и пјесма из Првог свјетског рата, која свједочи да су икону Светог Саве на Кордуну морали да крију од аустроугарског окупатора.

Следе стихови старих српских песника, који сведоче о континуитету поштовања Светог Саве у народу: Атанасија, Доментијана, Теодосија, Данила Пећког, Гаврила Стефановића Венцловића.

Лик и дјело Светог Саве били су снажна инспирација и за многобројне пјеснике 19. и 20. и почетка овог вијека.

Међу њима су Љубомир П. Ненадовић, Ђура Јакшић, Шантић, Дучић, Војислав В. Илић, Светозар Ћоровић, Десанка Максимовић, Васко Попа, Миодраг Павловић, Бранислав Црнчевић, Слободан Ракитић, Милан Комненић, Слободан Павићевић… Међу живим ауторима заступљени су: Љубомир Симовић, Добрица Ерић, Матија Бећковић, Љубиша Ђидић, Алек Вукадиновић, Милован Витезовић, Радомир Андрић, Рајко Петров Ного, Драган Драгојловић, Милосав Тешић, Драган Лакићевић, Ђорђе Сладоје, Иван Негришорац… као и најмлађи Јелена Алексић и Александра Савић (рођене 1973) и Стефан Вујчић (1989). Најдужа пјесма у књизи је из пера краља Николе I Петровића, написана 1913.

Ови стихови су право свједочанство да је кроз свих осам вјекова своје аутокефалности Српска православна црква пролазила кроз невероватна искушења – рекао је Дејан Томић. У непрекидној борби за опстанак преживјела је тешка времена, али никада није поклекнула, никада није клонула у одбрани својих и народних светиња.

Њен велики организатор Свети Сава поставио је тако чврсте темеље, да је ни буре вјекова, ни крсташки походи католичких мисионара, ни петовековна најезда Турака, нису могли помутити, ни поколебати у њеној чистоти, солидарности, упорности.

Истичући да је Свети Сава и савремен и свевремен, аутор поговора Јана Тодоровић, која је у избору заступљена са једном пјесмом, рекла је:

Богат даровима Светог духа, Свети Сава је био равноапостолни учитељ и просветитељ, подвижник и молитвеник за цијели свијет, свемилостиви чудотворац и неуморни ходочасник, узвишени архијереј и задужбинар, праведни законодавац, миротворац и блажени поета.

Уредници Зоран Колунџија (“Прометеј”) и Драган Инђић (РТС) изразили су велико задовољство објављивањем ове књиге која, како су нагласили, припада нашем народном бићу.

Књигу отвара одломак из предавања које је Николај Велимировић одржао у Београду 1935, а у коме се наводи:

Све код Саве ишло је у нормалном поретку: прво Бог па човјек, прво човек па онда свијет, прво просвећење себе, а онда просвећење других, прво садржај па онда израз, прво карактер па онда спољашња култура.

Ево велике опомене нашем покољењу, у коме многи иду наопаким путем: играју по периферији, а не познају центра, муче се да изразе но немају шта да изразе, трче да просвећују, а сами непросвећени, заглушују виком о култури, а не брину о карактеру, траже уређење цијелог свијета а нису уредили своју душу ни своју кућу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: