Представљена књига Миљана Станишића „Братоубилачки рат у Црној Гори 1941. године“: Четници нијесу издајници, вријеме за истину о комунистичкој лажи и њиховим злочинима!
Фото: Миљан Станишић
У Даниловграду је прексиноћ представљена књига Миљана Станишића „Братоубилачки и грађански рат у Црној Гори 1941. године“.Организатори промоције су били Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, огранак Даниловград; Удружење Бјелопавлића „Бијели Павле“; Институт за српску културу и Српски покрет „Његош“.
О овом дјелу су говорили др историје Жарко Лековић, Драган Бојовић – докторант философије и етике, Перо Радоњић – кустос Завичајног музеја у Даниловграду и аутор књиге. Водитељ програма био је је проф. Иван Милошевић, власник и уредник портала Српска 24.
Пред бројном публиком истакнуто је да је дошло вријеме да се Други свјетски рат сагледа и са друге стране и да скине љага са четника да су били издајници и сарадници окупатора. Књига Миљана Станишића је један од првих корака на том путу.
Постављено је и питање да је она дошла на вријеме или касни најмање 30 година и то не грешком аутора, него нашег несрећног времена и то оног комунистичког кова!
–Прошло је 30 година од пада Берлинског зида, али у Црној Гори као да већина наше јавности то није чула нити ју је ко о томе обавијестио. Црна Гора, зачаурена у својој затворености, комунистичкој изолованости, и даље се прави као да се прије осам деценија није ништа десило! Као да је све прекрио шал заборава! Комунисти су сами себи опростили све злочине које су починили и не осврћу се за собом. Како су кренули и опет би они старим путем, па куд пошли, куд отишли, али би се брату на врат затакли и одлучили су да своју браћу из својих канџи ни данас не пуштају. Као да им је мало проливене братске крви, него би и ове нове, свјеже, да утврде што су до сада пропустили, да што не претекне и дигне руку и каже да није са њима, али да није ни са самим собом, него да негдје лебдје између ничега и ништа и хватају се литице јама својих предака које су комунисти током времена, које аутор обрађује, пунили братским главама, вратовима, костима, лобањама и сломљеник удовима. Варају се они који мисле да је комунизам мртав, жив је и то дише као са хиљаду плућа и тражи своје мјесто под Сунцем. А не знам што га тражи, јер то мјесто у Црној Гори комунизам никада није ни напуштао, него га је у ових задњих 80 година додатно бетонирао, усипао у његове темеље нове и нове генерације, обнављао и обећавао да док је њих, издајника комунизма неће бити или ће их бити у таквом броју да их једва неко примјети!
Уз помоћ ове књиге враћамо се уназад, отварамо врата забрављених јама, копамо по остацима наших предака и чудимо се што ин не препознајемо. Комунисти су их тако унаказили да их ни рођена мајка не може препознати!
Црна Гора је земља чуда. Као нигдје у овом брдима одржава се једно од више свјетских и бјелосвјетских чуда – комунизам! Свуда су сасјекли његове коријене, отјерали са ливада, степа и савана, а он као нека свјетска луталица само се трпа под овим нашим небом, гомила до пуцања, диже споменике и кличе – Тито ми ти се кунемо! Чудо над чудима се обнавља у овим нашим брдима и пријети да засјени сва свјетска чуда и усијече се као нека древна египатска пирамида у наше мозгове и изнутра подрива нашу наду да нам може бити боље и да је комунизам мртав!
