Представљен роман „Кротитељи времена” Миомира Петровића

У књижари Делфи СКЦ представљена је нова књига Миомира Петровића „Кротитељи времена”, прича о амбицији да се освоји неосвојиво, али и губитку и крхкости људског бића. Поред аутора, о књизи су говорили др Наташа Гојковић, филолог, и писац Дарко Тушевљаковић.

Коста Рибићевић, јунак романа, пробудио се у својој кући на Сењаку једног мајског јутра 1938. са неугодним предосећајем. Педантни конструктор сатова је потом отишао у своју радионицу у оквиру елитне врачарске продавнице сатова „Рибићевић и синови”, и наставио да ради на компликованом механизму који мери време и положај небеских тела на два континента, размишљајући успут о галантном састанку са партнерком Бети.

Инстинкт га није преварио. Добиће две неуобичајене пословне понуде од којих ће га једна одвести на сâм праг хтонског света и отворити пролаз једном духу из прошлости. Духу погинулог старијег брата чија га је смрт морила од детињства…

Теме времена и идентитета обележавају стваралачки опус Миомира Петровића: „Посматрање времена као ексклузивитета за мене је био један нонсенс. Време смо одредили ми, и у овом ћете роману имати и кратак преглед историје мерења времена путем различитих идеја, а затим и апарата. Ми смо то измислили, као што смо измислили да се река зове река, планина да се зове планином и да постоје неке зиме и нека пролећа, па се сад жалимо што је ово кишно јер није оно пролеће какво смо ми дефинисали у сталном покушају људском да дефинишемо нешто што живимо, уместо да живимо без потребе да дефинишемо.”

Ево и како је аутор дефинисао свој роман: „’Кротитељи’ су роман о могућности тако слаткој, чулној и страственој да, урадивши нешто алхемијски или метафизички, променимо своју прошлост, а самим тим ће се променити и оно што називамо будућност.“

„Кротитељи времена” обухватају период од 1938. па све до 1945. године и предосећање великог судњег дана Другог светског рата. Цикличност и симбол уробороса обележавају овај роман: „Помислите како су крајем тридесетих наши сународници Први светски рат називали Великим ратом, не очекујући да ће Други светски бити још већи. Да ли ми живимо поново у једном новом кругу? Заправо желим да изнервирам читаоце да помисле да је можда и могуће да се ми крећемо као хрчак у једном врло затвореном и лимитираном космичком систему.“

Тушевљаковић је у овом роману пронашао сличности са магичним реализмом Милорада Павића и Мајкла Муркока. То поређење је веома интересантно јер успоставља занимљиве координате света породице Рибићевић у роману: историјски тренутак непосредно пред Други светски рат преплиће се са ониричким светом који припада жанру фантастике.

– Наметнуо се Павић, не зато што су Миомир и он слични писци, али у овом случају сам схватио, читајући неке Павићеве приче, да постоји слична врста слободе код обојице. Користе се свим могућим доступним алатима да би испричали причу коју желе, да су неоптерећени категоризацијама, да им није битно да ли ће се нешто називати реалистичном причом, историјском или фантастичном. Један од највећих квалитета овог романа управо је неговање мистерије. Видимо да је Миомир заинтригиран темом о којој пише, да њега занима и забавља. Он је у том смислу прави приповедач у старинском смислу приповедања око логорске ватре, рекао је Тушевљаковић.

Наташа Гојковић је, познајући шири опус Миомира Петровића, дубоко заронила у сву сложеност новог романа, уз веома занимљиве паралеле са претходним Петровићевим романима.

Она сматра да је писац суптилно довео у паралелу „Кућу од соли” и „Кротитеље времена” који се, по њеном мишљењу, „додирују као сунце и месец на астрономаријуму, а он је један од кључних мотива, тако да то све има смисла. Све што је било чисто поигравање у претходним романима и релативно мирно, у ’Кротитељима времена’ буквално је ’срљање’ и потреба да се мења идентитет да би се сложио ванземаљски бол због губитка синова.”

„Астрономски сат је најважнији мотив. Он је и исходиште и ушће, због њега тече прича, с његовим откуцајима заправо прича и почиње. Писац нам суптилно сугерише да је његов јунак Коста заправо гладан оног знања које није доступно човеку, и то је трагична црта главног јунака”, закључила је Гојковићева.

Извор: Политика

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: