Представљање на Филозофском факултету: Света Софија и византијско време
Обнова у деветом веку, после иконоборства (Принтскрин Јутјуб)
Треће предавање у циклусу „Света Софија и Цариград” професора Владе Станковића са Катедре за историју Византије Филозофског факултета објављено је на јутјуб каналу „Слушате Коларац”. Носи назив „Света Софија и византијско време” и одржано је у Малој сали Задужбине Илије М. Коларца без присуства публике.
На самом почетку, предавач подсећа на то да је Света Софија изграђена у шестом веку, за време владавине цара Јустинијана Првог.
‒ Од самог оснивања Свете Софије, пре свега, њена основна функција и основна замисао која је водила цара Јустинијана била је величање царског достојанства. Ма колико то можда чудно изгледало за Византију и за средњи век, она је на тај начин схватана вековима, све док цариградски патријарси нису, након дуготрајне и велике борбе око икона у осмом и деветом веку, успели да за себе изборе један статус помало надмоћан у односу на световну царску власт и да на неки начин присвоје Свету Софију ‒ говори професор Станковић.
Он подсећа да је ова грађевина од самог зидања била и седиште цариградског патријарха, али је са порастом његове моћи и угледа и, пре свега, порастом моћи у односу на цара после иконоборства, тај црквени елемент, односно патријаршијски елемент Свете Софије, дошао до посебног изражаја.
‒ Света Софија је од самог почетка представљала средиште Цариграда и једно од духовних средишта византијске престонице. Али ни у ком случају није била у црквеном, односно духовном смислу најзначајнија црква, најзначајније средиште у Константинопољу, византијском Цариграду. Један од разлога такве ситуације крије се и у традицији Свете Софије, од паганског храма до ранохришћанске, константиновске и постконстантиновске базилике, све до времена цара Јустинијана, односно у чињеници да божанска премудрост није имала такав пут какав су задобили поједини цариградски светитељи…
Извор: политика.рс
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Цар Јустринијан није имао појма где је та Византија …
Удбаши туже Србина :
Суђење историчару проф. др Милошу Ковићу по тужби четири професора – Николе Самарџића, Дубравке Стојановић, Радоша Љушића и Владе Станковића настављено је у Првом општинском суду у Београду постављањем питања оптуженом Ковићу.