Са састанка предсједника приморских општина, који је одржан данас у которском Старом граду, упућен је позив предсједнику Скупштине Црне Горе Андрији Мандићу да на сјутрашњем засиједању уврсти приједлоге измјена закона који се тичу морског добра.
Предсједници приморских општина упутили су захвалност посланицима који су поднијели захтјев за допуну дневног реда скупштине Црне Горе, као и Тонћију Јановићу из Покрета Европа сад и Николи Јановићу испред Демократске партије социјалиста који су јавно подржали ову иницијативу. Уједно су позвали и све остале посланике да својим гласовима допринесу процесу децентрализације и демократизације кроз измјене статуса и дјеловања постојећег Јавног предузећа „Морско добро“.
Градоначелници са црногорског приморја сигурни су у исправност ове иницијативе, сматрајући како је то једини начин да се грађанима обалног дијела Црне Горе омогући активно укључивање у одлучивање о својој судбини и будућности, што би, како су у Котору нагласили, представљало историјски тренутак за читаво друштво.
„Дошли смо до тренутка да су сви посланици са црногорског приморја јединствени у подршци наших предлога. Упућујемо позив свим посланицима Скупштине Црне Горе, независно од политичке групације којој припадају, да сјутра подрже нашу иницијативу, како би се грађани приморја о својој будућности питали у својој кући”, казао је Владимир Јокић, предсједник Општине Котор.
Према предложеним законским измјенама планирана је трансформација тренутног предузећа „Морско добро” у регулаторну агенцију, која би имала задатак да поставља обавезујуће смјернице, чиме би се омогућило квалитетније и транспарентније управљање морским добром, кључног ресурса свих приморских општина у Црној Гори.
„Циљ није угасити ЈП ‘Морско добро’, већ трансформисати га у регулаторну агенцију која ће давати обавезујуће смјернице локалним самоуправама”, нагласио је предсједник Општине Бар Душан Раичевић, подсјетивши како је иницијатива упућена Скупштини Црне Горе у децембру 2024. године.
Предсједник Општине Тиват Жељко Комненовић, осврнувши се на законска рјешења која су у међувремену предложена, истакао је јединствени став приморских општина о неукључивању својих представника у радне групе.
„Нећемо се укључивати у радне групе, нити давати нова рјешења док се не заврши скупштинска процедура везана за наше предлоге законских рјешења с краја прошле године. Са Министарством просторног планирања, урбанизма и државне имовине, а посебно са Јавним предузећем за управљање морским добром свешћемо комуникацију на минимум. Не желимо прекид дијалога, али морамо да пошаљемо јасну поруку да се игнорантски однос према нашим захтјевима не смије и не може наставити”, подвукао је Комненовић.
Предсједник општине Будва Никола Јовановић истакао је како су заједнички проблеми грађана ујединили локалне управе са приморја. Нагласио је да су они за сарадњу са Владом и Скупштином Црне Горе, међутим, критиковао је њихову неозбиљност у прихватању иницијатива.
„Сјутрашње засиједање Скупштине биће тест за оне који желе у Европску унију, посебно по питању децентрализације, која подразумијева враћање ресурса приморским општинама, с обзиром на то да буџет Црне Горе зависи од њих”, казао је Јовановић, нагласивши да је плаже потребно вратити општинама на управљање, уз контролу Владе.
Предсједник Општине Улцињ Генци Ниманбегу истакао је забринутост приморских општина због сјутрашње скупштинске расправе о Просторном плану Црне Горе, исказавши јединствен став о потреби одгађања расправе, с циљем израда додатних анализа.
Предсједник Општине Херцег Нови Стеван Катић осврнуо се на изазове везане за граничне прелазе у општини Херцег Нови, укључујући вишесатна чекања путника, која могу трајати и до неколико сати. Ова ситуација, истакао је Катић, представља значајан проблем за развој туризма.
„План за рјешавање ових изазова укључује иницијативе за убрзање процедура преласка државне границе. Иницира се питање укључивања локалних самоуправа у доношење одлука, посебно по питању обилазнице и изградње јадранско-јонског аутопута”, нагласио је Катић.
Предсједници приморских општина осврнули су се и на проблеме у саобраћају, гдје су позвани надлежни да интензивирају радове на свим дионицама пута од Дебелог Бријега до границе са Албанијом. Са састанка је због проблема са комуналним отпадом упућена заједничка изјава предсједнику Владе Црне Горе Милојку Спајићу, у којој хитно траже проширење капацитета регионалне депоније Можура, која се суочава са преоптерећењем.
Предсједници општина договорили су да се овакав формат састанака настави, најмање једном мјесечно, у циљу рјешавања различитих проблема који оптерећују заједницу.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
