Пређене све црвене линије – опасне претње Српској из америчке амбасаде у Сарајеву

Познато да је амерички амбасадор у БиХ Мајкл Марфи од почетка свог мандата отворено на страни Бошњака а против Републике Српске. Међутим, последње саопштење америчке амбасаде је најопаснија претња Српској. Марфи је њиме прешао све црвене линије и ушао у скалу опасних намера и претњи које могу да резултирају веома озбиљном кризом.

Овако политички аналитичар из Бањалуке Анђелко Козомара оцењује за Спутњик, саопштење америчке амбасаде у Сарајеву у коме се наводи да раздруживање између Републике Српске и Федерације БиХ неће значити крај БиХ, већ крај Републике Српске.
Саопштење америчке амбасаде дошло је као реакција на одлуку Владе Републике Српске да, због усвајања резолуције о Сребреници у Генералној скупштини УН, у року од тридесет дана предложи Федерацији БиХ нацрт споразума о мирном раздруживању.

САД већ има планове за укидање Српске

Реакција америчке амбасаде изненадила је не само вођство Републике Српске, већ и њене грађане – нико није очекивао тако јасну претњу да ће Република Српска бити укинута – а то, према Козомарином мишљењу, значи да Марфи већ има планове како да то изведе.
„Оно што су правници објаснили јесте да Република Српска по Дејтонском споразуму има право на раздруживање, јер раздруживање није сецесија. Раздруживање је да се договоримо коме шта припада и да свако иде својим путем“, објашњава наш саговорник.
Такође је занимљиво да Марфи у саопштењу-претњи потенцира и то да ће САД заштити своје националне интересе у БиХ – а какви су то амерички национални интереси 6000 километара далеко од САД, пита се Козомара.
Бошњачки политичари нису се оглашавали по питању одлуке Владе Републике Српске. Уместо њих то је урадио Марфи, јер познато је да бошњачка политичка елита беспоговорно слуша сваку директиву из америчке амбасаде. Зато су сви сарајевски медији Марфијеву претњу објавили као ударну вест.
„Не треба сумњати у то да они ликују и надају се да ће америчка амбасада, односно Сједињене Државе направити оно о чему сањају двадесет и девет година – да се укине Република Српска и да они, по отоманској свести која влада Сарајевом, владају целом БиХ, да управљају целом државом зато што су већински народ. То је кључни проблем БиХ. Земља би била напреднија и успешнија да Бошњаци имају лидера са којим би се могло разговарати, као што имају Хрвати и Срби“, констатује Козомара.
Политиком коју воде Бошњаци гурају и себе и друга два конститутивна народа у сукоб коме се не би видео крај, нити шта из њега може да произађе, упозорава саговорник Спутњика.

Зашто је немогуће укинути Српску

Према Козомариним речима, они који причају о укидању Републике Српске очигледно нису прочитали Дејтонски споразум – гарант овог споразума је пет сталних чланица Савета безбедности УН и једино ово тело може, укидањем Дејтонског споразума или организовањем нове мировне конференције о БиХ да укине и Републику Српску.
Међу гарантима Дејтонског споразума су и Кина и Русија које тако нешто никада неће дозволити, а уз то, аутори анекса споразума су ФБиХ и Република Српска и ова два ентитета која су се удружила у БиХ једине могу и да укину те анексе, међу којима је и Устав БиХ, објашњава Козомара.
„Све то значи да је готово немогуће укинути Републику Српску. Ма колико звучало шаљиво оно што је Додик рекао, да ће пре нестати САД него Република Српска, теоретски је лакше да нестане Америка. С друге стране, Српска може да буде укинута насилно, војно, да НАТО уђе и да бомбардује, да тенковима прегази пола Републике Српске, то је могуће. Али, мислим да у овом односу снага у свету о томе не маштају чак ни сарајевски политичари“, оцењује он.
Наш саговорник је, како каже, изненађен да на Западу не разумеју да је Република Српска и у срцу и у свести њених грађана и да то никако не може да се избрише – нечија жеља да се има сопствена држава не може се прегазити. То је још један од разлога зашто је немогуће укинути Републику Српску.
„Разумем да Сарајлије то не схватају, да они желе да све буде њихово, али да западни политичари не схватају колико је Република Српска у срцу њених грађана… Они причају о исељавању из Српске; више се људи иселило из Федерације и из Хрватске, него из Републике Српске. Постоји небројено примера где се људи из Западне Европе враћају у Српску и ту настављају да живе“, наводи Козомара.
Он на крају подсећа да је било покушаја да се, помоћу одлука високих представника да у Републици Српској на власт доведу послушници, али да они нису успели. Људи који су на тај начин дошли на власт никада се касније нису афирмисали на било ком нивоу у политичком животу Српске или БиХ, закључује Козомара.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: