Предавање у Паризу о Михаилу Петровићу и Шарлу Ермиту
1 min read
(Плакат скупа)
У организацији Института „Анри Поенкаре” од 7. до 9. децембра у Паризу траје научни скуп у част 200 година од рођења француског математичара Шарла Ермита (1822-1901). Предавање „Ермит и Михаило Петровић – утицај француске математике на српску математичку школу” сутра ће одржати др Марија Шеган Радоњић и др Весна Тодорчевић из Математичког института у Београду.
Присутне ће упознати да је након више векова под османском влашћу, Србија хатишерифом османског султана Махмуда II издатог 1830. године добила аутономију и постала вазална кнежевина са унутрашњополитичком самоуправом, а тиме су се стекли услови за наставак рада на организовању високог школства, пa је 1838. основан Лицеј, који ће касније прерасти у Велику школу (1863), потом у Београдски универзитет (1905).
„Први наставници математике на Лицеју били су махом учени Срби који су завршили правне или техничке школе у Аустријском царству. Они су саставили прве уџбенике из математике на српском језику, основали математичку библиотеку на Лицеју и поставили основе математичког образовања у Србији. Такође, учествовали су и у оснивању и развоју једног научног друштва, претечу академије наука у Србији. Међутим, како је њихов наставни и научни рад често бивао прекинут због других државних послова – младој држави каква је била Србија били су потребни учени људи за рад у државној управи – заостајали су за математичким и научним животом Европе 19. века. Отуда се од средине 19. века студенти и асистенти приправници Лицеја, доцније Велике школе, као државни питомци плански шаљу на даље усавршавање у иностранство; конкретно, у један од три културна центра: ка средњоевропским универзитета, према Паризу или, у мањој мери, према руским школама”, наведено је у сажетку предавања.
У то време, како се додаје, младима из Србије је нарочито била привлачна Француска због својих либералних идеја, а Париз су сматрали магичним градом. Француска математичка сцена била је једна од најживљих и најразигранијих у свету. До друге половине 19. века већ су дали своје доприносе Лагранж и Лаплас заснивајући и развијајући анализу, Монж као оснивач диференцијалне геометрије, Коши као пионир комплексне анализе, а нешто касније и отац топологије Поенкаре.
„Од друге половине 19. века Пикар и Пенлеве фасцинирају новим открићима у математичкој анализи, а млади Ермит приређује изненађења у теорији функција. У такву кошницу математичке мисли стигао је у последњој деценији 19. века и Михаило Петровић, дипломирани студент Велике школе у Београду. Михаило Петровић је био први Србин који је постао интерни ђак на најпрестижнијој француској националној школи – Ecole Normale Supérieure. Њему је дозвољено да слуша исте курсеве као и његове француске колеге. Најпре је 1891. положио лисанс из хемијских наука, средином 1892. лисанс из математике, а затим 1893. лисанс из физике. Као најбољи студент у генерацији био је на пријему код председника Француске републике 1893. и 1894. године. На истој школи наставља докторске студије и под менторством Ермита и Пикара припрема свој докторат. Лета 1894. одбранио је докторску дисертацију из области диференцијалних једначина пред комисијом коју су чинили Ермит, Пикар и Пенлеве. Тиме је постао један од првих шест доктора наука у области математике који су били српског порекла”, наводе наше научнице.
У излагању ће се осврнути и на Петровићево школовање у Паризу и утицају његових професора, нарочито ментора Шарла Ермита на његов научни рад. Треба имати у виду да је Петровић током своје каријере неговао сарадњу са француским колегама и објавио, између осталог, преко четрдесет радова у билтену Француске академије наука. Такође, Весна Тодорчевић и Марија Шеган Радоњић размотриће питање како је Петровић, поставши професор, унео дух француске математике на Универзитет у Београду и зашто се данас сматра да је поставио правац развоја српске математичке школе на темељима француске математике- преноси Политика.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
