• Друштво

Предавање „Русија и Украјина (језик, етнос, култура)“ у Матици српској

11 година ‎ ИН4С

Проф. др Радмило Маројевић одржаће, у уторак 15. априла, са почетком у 20 часова, у Књижари Матице српске предавање „Русија и Украјина (језик, етнос, култура)“.

Радмило Маројевић је рођен 12. октобра 1949. у Моракову код Никшића.

Паралелно са славистиком студирао је као ванредни студент на Међународно­‑по­ли­ти­чком смјеру Факултета политичких наука у Београду и дипломирао у фебруару 1973. са сред­њом оцјеном 9,40. Три године узастопно проглашаван је за најбољег студента Сту­дент­ског града (1971—1973). Био је први студент­‑продекан Филолошког факултета (1973—1974).

Године 1972. уписао се на постдипломске студије (смјер за науку о језику) на Фи­ло­ло­шком факултету у Београду. Током школске 1972/1973. положио је са одличним оцјенама све испите и почетком јуна 1974. предао магистарски рад „Српскохрватски преводи поеме ‘Двенадцать’ Александра Блока“. Одбраном магистарског рада 4. октобра 1974. стекао је нај­вишу школску спрему и академски степен магистра филолошких наука.

Докторску дисертацију „Посесивне категорије у руском језику (у своме исто­риј­ском развитку и данас)“ предао је у октобру 1979. Одбраном дисертације 12. марта 1980. на Фи­лолошком факултету у Београду стекао је научни степен доктора филолошких наука.

У октобру 1973. изабран је у звање предавача за руски језик на Факултету по­ли­ти­ч­ких наука у Београду, на којем је радио — са паузом за вријеме одслужења војног рока 1976/1977. године — до новембра 1979. Одлуком Савета Филолошког факултета у Београду 11. октобра 1979. изабран је у звање асистента за предмет Руски језик на Одсјеку за сла­ви­сти­ку; за исти предмет је потом биран у звање доцента (1980), ванредног професора (1984) и редовног професора (1988). Именован је (1997) такође за редовног професора за предмет Упо­редна граматика словенских језика са старословенским језиком. На Факултету изводи на­ставу и испите из морфологије имена и творбе ријечи са синтаксом падежа (од 1980) и из ис­торије руског језика са тумачењем староруских текстова (од 1992). На постдипломским сту­дијама је држао предавања из Лингвистичке русистике (1982—1987).

Више го­ди­на држао је предавања из морфологије глагола, а по једну школску годину из Ста­ро­сло­вен­ског језика и из колегијалног кур­са Преглед историје руске културе. Био је испитивач на дипломском испиту из руског језика (1983—1987), а такође стални члан Комисије за по­ла­га­ње стручних испита за професоре и наставнике руског језика. Био је први предсједник Са­ве­та за срп­ски језик као страни, као и коаутор наставног програма из тог предмета. Три школ­ске го­дине предавао је српски језик као страни на Московском универзитету. На об­нов­љеној Ка­тедри за српски језик и српску књижевност у Источном Сарајеву држао је на­ставу из пред­ме­тâ Старословенски језик и Историја српског језика (1994—1996), а на но­во­отвореној Ка­тед­ри за српски језик и књижевност у Бањој Луци предаје (1994—1998 и од 2005), Ста­ро­сло­вен­ски језик и (од 1995) Упоредну граматику словенских језика. На Фи­ло­зоф­ском фа­кул­те­ту у Никшићу држао је предавања из предмета Историјска граматика рус­ког је­зика (1992—2002) и из Синтаксе руског језика са стилистиком (1999—2001). На Фи­ло­зоф­ском факултету у Нишу држи предавања из предмета Историја руског је­зика (од 2004) и Синтакса руског језика са стилистиком (2004—2005. и од 2006), а предавао је и друге стручне предмете. У два наврата предавао је Руски пословни језик на Вишој економ­ској (Вишој пословној) школи у Београду. На новоотвореним катедрама за руски језик у Источном Сарајеву (на Филозоф­ском факултету) и Бањој Луци (на Факултету филолошких наука „Апеирон“) од школске 2009/2010. године предаје Стару руску и народну књижевност.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: