Пребирачевић : Рат у Нагорно-Карабаху је једна велика лекција за нас Србе
1 min read
илустрација
Пише: Владимир Пребирачевић, директор Српско-Руског центра „Мајак“
Замрзнути конфликт који је у Нагорно-Карабаху трајао пуних тридесет година скоро је решен за непуних тридесет дана од поновне бруталне ескалације. У последњи час су Јермени спашени али су за то платили велику цену. Ситуација у Нагорно -Карабаху и даље није задовољила ни једну страну у сукобу.
Са једне стране имали смо Азере који су својим одличним економским перформансама учинили да много модернизују оне видове војске који су практично донели превагу на бојишту и на свим правцима наступања потиснули су јерменске борце уз огромне губитке са обе стране. Моћне беспилотне летелице које су набављене од Турске и Израела практично су ухватили на спавању јерменске борце али и њихове главнокомандујуће старешине. У тој беспоштедној борби Јермени су претрпели огромне губитке и у техници али и у људству које је свакодневно гинулу. Није помогла ни фанатична решеност Јермена да се бране и одбране од савременог непријатеља потпомогнутог од ништа мање моћних савезника Израела и Турске.
Са друге стране Јермени у непризнатом Нагорно-Карабаху који је иначе вековна постојбина Јермена која је административним путем Комунистичка партија СССР доделила Азербеџану на гласању Кавбироа под руководством Стаљина 1921 године са 4:3 прво да припадне Јерменима па сутрадан после поништавања сопствене одлуке да припадне Азерима, који раније чак није ни постојао, у некој тадашњој политици приближавања Турској. Турци и Азери иначе говоре да су један народ али у две државе. Јерменија иначе није у тако завидној економској ситуацији јер нема богата налазишта нафте и гаса као Азери али су ипак огромна средства улагали у војску у оклопне јединице као и против-ваздушну одбрану али једноставно нису били у стању да испрате све детаље модерног ратовања. Све у шта су улагали брзо је нестало под налетом ударних турских беспилотних летелица Барјактар као и израелских дрон камиказа.
Јерменија у том рату није имали ничију озбиљнију подршку па чак ни подршку Русије од које се тренутна власт дистанцирала све више се окрећући западу после практично обојене револуције која је изведена у Јерменији. Западни партнери нису имали интереса ни воље да се мешају у рат на Кавказу јер им главни играчи у региону нису пријатељски настројени ни Русија ни Иран ни Турска. Јермени у Нагорно-Карабаху су платили цену својих избора да се окрену даље од Русије а управо тај моменат су искористили Азери и уз помоћ својих завезника ,јавну или мање јавну, успели да изведу оно што је до пре коју годину практично било неизводљиво. Јерменија јесте чланица ОДКБ али међународно призната граница Јерменије није била угрожена па самим тим ни потребе да ОДКБ реагује. Азери су показали и одржали лекцију свима како прави тренутак може да реши већи дао проблема који их је оптерећивао а нису никад напуштали мисао да врате територију која им на папиру припада.
Овде се уопште не бавимо правом и правдом као ни причом о међународном праву јер лично не верујем ни у један од тих термина у међудржавним односима посебно у конфликтним ситуацијама. Све су то посебни случајеви посматрани из тренутног геополитичког контекста а то можемо свакодневно да гледамо у међународној геополитичкој арени. У овој ситуацији су Јермени извукли дебљи крај јер ни једна околност им није ишла на руку. Од Турске експанзије у региону, до напретка Азера на пољу економије а са мим тим и могућности опремања војске, до сопствених политичких и стратешких избора Јермена који су овде можда и били пресудни.
Однос према једином пријатељу који су имали у региону а то је Русија је био такав да се није ни могло очекивати да им Руси чувају леђа у овој ситуацији. Русија јесте заштитила свој интерес на Кавказу јер су одреаговали у последњи час и спасли Јермене потпуног уништења у Нагорно-Карабаху а уједно спречавајући да цео регион експлодира уколико би дошло до директног судара званичне војске Јерменије и Азербеџана. На овај начин без да ремете одличне економске односе са Азерима и интересно пријатељство са турцима а зарад разних других геополитичких игара. А на неки начин и Јерменију враћају у своје крило јер ова прозападна влада нема никакав основ за опстанак.
Ovo je odlicna lekcija kako „zamrznuti konflikt“ moze biti odlican put da svoje ciljeve ostvarite cim se stvori za to povoljniji geopoliticki momenat. Mozda ne bas dogodine, ali jednog dana sigurno u Prizrenu!
Ово је лекција за Србију, у позитивном смислу. Ко је пратио борбене акције Азербејџана лако је закључио да су беспилотне летјелице завршиле посао. Србија их има, али такође мора имати радаре за откривање и пројрктиле за уништавање тих летјелица.
Ključni trenutak je bio dolazak soroševske vlasti u Jermeniji i okretanje prema Zapadu i udaljavanje od Rusije, a zatim zanemarivanje uloge Turske u osvajačkim ratovima koju je provodila i nagla modernizacija armije u svim rodovima…Okretanje prema Americi nije ništa dobro donela Jermenima, već samo priliku za tursku agresiju. Srbija je danas u velikoj opasnosti, jer bez Rusije i bar 10-tak ruskih vojnih baza ne možemo opstati u eventuralnom ratu koju bi Turska provodila protiv Srba uz pomoć svojih Albanaca i „bošnjaka“ uz jasnu prećutnu saglasnost NATO-strukutra. Mi smo sledeća meta Turske i NATO-a zajedno i to vrlo brzo.
Ovo ne mozeda se uporedi sa nama. Rusi se tu bas nisu mešali jer Jermeni nisu Sloveni… Ovima su Turci pomogli kod nas se mešali nebih…
Ima jedna velika razlika. Nagorno karabah nije niko priznao kao državu da bi je mogao braniti. Ovo se može uporediti sa Sao Krajinom i načinom na koji su je Hrvati vratili u svoje granice. Sa Kosovom nikakve veze za upoređivanje.
ovo je velika lekcija za pristinu, a to sto ih je neko priznao ne znaci da ce ih i braniti
Мислећи да ће отета Српска Крајина остати заувјек код вас усташа.