Prebiračević: Obeležen Dan sećanja na poginule ruske vojnike u Prvom svetskom ratu u Srbiji

Juče, na dan kada je ruski car Nikolaj Drugi Romanov ušao u rat kao saveznik Srbije 1914. godine, 60 članova Srpsko-ruskog centra “Majak” prisustvovalo je ponovnom uspostavljanju negovanja tradicije koja zaslužuje naše veliko poštovanje, a to je da se oda pošta našoj ruskoj braći koja su ne mareći za svoje živote učestvovali u oslobađanju naše zemlje u Prvom svetskom ratu.

Pun autobus sa šezdeset članova Srpsko-ruskog centra “Majak” iz Novog Sada predvođen direktorom Vladimirom Prebiračevićem i specijalnim savetnicima Dejanom Samardžićem i Anom Rončević položili su cveće na večnu kuću svoje ruske braće.

Prvi savetnik i ataše za kulturu Aleksandar Konanihin je istakao važnost obeležavanja ovog datuma kako za Ruse tako i za Srbe.

Obeležavanju ovog istorijskog dana prisustvovali su i položili cveće i vence i predstavnici Ruskog doma, članovi Koordinacionog saveta ruske etničke manjine, Natalija Kocev rukovodilac Srpskog odeljenja Međunarodnog fonda jedinstva pravoslavnih naroda i drugi.

Direktor Srpsko-ruskog centra je položio cveće i na grob ruskog ambasadora u Srbiji iz 1914. godine Nikolaja Hartviga, velikog prijatelja našeg naroda koji je umro nakon objave ultimatuma Srbiji od strane Austro-ugarske.

Ruski Nekropolj u Beogradu je Memorijalni spomenik „Ruske slave“ U Beogradu.

Ovo spomen obeležje čini zajednička grobnica: memorijalni spomenik „Ruske slave“, Iverska kapela, zajedničkih i pojedinačnih nadgrobnih spomenika na parcelama (80, 80a, 90, 90a), na Novom groblju ispod kojih leže posmrtni ostaci bivših pripadnika ruske imperatorske vojske i flote, koji su umrli u emigraciji u Beogradu i ruskih vojniika – učesnika Prvog svetskog rata, koji su živote izgubili na ovom prostoru.

Centralno mesto zauzima najmonumentalni i najpoznatiji zajednički nadgrobni spomenik u Srbiji, spomenik „Ruske slave“, delo: arhitekte R. N. Verhovskog, po projektu V. V. Staševskog i ideji pukovnika M. F. Skorodumova. Bilo je to prvo obeležje na svetu (po rečima M. F. Skorodumova,) posvećeno dvomilionskim žrtvama ruske carske vojske u Velikom ratu. Zato ovaj spomenik ima izuzetan značaj i za Moskvu koja s velikom pažnjom brine o ovom spomen-kompleksu.

Spomenik „Ruske slave“ i Iverska kapela svečano su otkriveni 24. maja 1935. godine, a konačno završeni i osvećeni 12. januara 1936. godine. Spomenik je posvećen caru Nikolaju Drugom Romanovu i ruskim vojnicima poginulim u prvom svetskom ratu.

U osnovi spomenika čuvaju se posmrtni ostaci ruskih vojnika, koji su poginuli u odbrani Beograda, na bitoljskom bojištu, Solunskom frontu, Kajmakčalanu i drugim bojištima, na teritoriji bivše Jugoslavije. Među sahranjenima su i posmrtni ostaci četvorice ruskih ratnih zarobljenika koje su streljali austrijanci u Goraždu, zatim dvojice mornara sa broda „Tiraspolj“ poginulih kod Kladova, i oko sto ruskih vojnika preminulih u bolnicama.

Izvor: Srpsko-ruski centar “Majak”