Правосудни апартхејд и морална анестезија

Пише: Мишо Вујовић

Тамна је ноћ. Густ је мрак у Црној Гори. Пала је завеса након првог чина судске лакрдије зване “државни удар”. Посрнуо је разум и оно мало достојанства на издисају.

“Државним ударом” у судници пресуђено је последњим остацима државе. Пресудом наводним виновницима државног удара у покушају пресуђено је здравој логици, праву, правди, уму…, мада је померање мозга народу у Црној Гори већ узело толико маха да је тешко разлучити где престаје пропаганда режима, а где наступа шизофренија ментално колоритних комесара за слуђивање маса. Као у песми “ Све је лаж само пуста лаж…”.

Пресудом лидерима ДФ Андрији Мандићу и Милану Кнежевићу, руским држављанима Шишмакову алиас Широкову и Попову, деветоро грађана Републике Србије на челу са пензионисаним полицијским генералом Дикићем на преко шесдесет година робије, Црна Гора је искорачила у најцрњу зону људског и правосудног апартхејда.

“Ово је пресуда Русији на Дан победе”, каже војвода ратни ветеран, питајући се зашто Русија ћути, а министар спољних послова Србије Ивица Дачић уместо да протествује због прогона својих грађана музичким наступима по Будви подржава црногорски правосудни апархејд.

Оно што тужилаштво није успело да докаже успео је суд да својом имагинарном пројекцијом покуша верификовати у пресуди.

Судија Мугоша је овом одмаздом над логиком постаје родоначелник правосудног канибализма у Црној Гори незабележеног ни у току левих скретања и масовних хапшења “народних непријатеља”.

И тада и сада изговор је био исти: брани се држава.
На примедбу патријарха Гаврила Дожића да се прогоне епископи српске цркве, да се у монтираним процесима одстрељују, муче, тамниче и убијају, Јосип Броз му је хладно одговорио:

“Правимо државу”!
На каквим ти темељима власт у Црној Гори гради државу? На прогону Срба! На прогону истине! На лажима неколико беспризорника са обе стране закона и оне стране морала.

Од кога то квинслиншко- криминогени режим брани државу? Од својих грађана чији је апсолутни став, по признању премијера Марковића био против уласка у НАТО. Брани ли се измишљеним небулозама два морално промислуитетна лажна сведока све оно што је етичка тековина Црне Горе као колевке “ чојства и јунаштва”. Оволико кратера у оптужници могу да направе само особе ступидног интелекта или зависници чији је мозак разорен утицајем јаких опијата, мада ни последице алкохолног делиријума нису искључене у оваквом касапљењу истине. Саша Синђелић сведок сарадник за потребе укривања идентитета у овом процесу преименован у Александра, правосудно осуђен за убиство, по “евакуацији” из Црне Горе јавно признаје да је све лагао. Његов компањон, такође сарадник тужилаштва, Паја Велимировић је испричао пред судом такву небулозу о наводној куповини и уништењу оружја за државни удар, да би га сваки суд послао или у затвор или на психијатријско вештачење.

Апсурд у мору шизоидних апсурда и контрадикторности је одбрана Црне Горе од сопствене суштине. Прогоном српства као аксиома идентитета режим свесно располућује државу стварајући јаз међу грађанима којим маскира криминал, корупцију, правно насиље и социјални амбис већинског становништва ма како се осећали национално и које симболе носили на капи или у срцу.

Наравно историјско чедо судије Мугоше ће засигурно на следећој инстанци, по политичким инструкцијама, бити мало амортизовано са могућношћу и поновног суђења, уколико власт процени да ће из новог круга судске фарсе убрати неки поен нарочито пред парламентарне изборе 2020 године. Извесно је да ће следећи потез бити покушај релативизације ове лакрдије на коју су, гле чуда, као и у случају пропасти референдума у Македонији, европски чувари демократије и људских права у тоталној моралној анестезији. “Поспаност” званичне Србије није само естрадне природе, већ је последица деликатних пословних и менторских веза између два ока разрока. Међутим дремеж званичне Русије је само је на први поглед збуњујући.
Што би рекли стари црногорци: “Пала мува на међеда”.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: