Правоснажна одлука: Бивша Влада и НКТ кршили право на приватност

Душко Марковић, НКТ, (Фото: Влада Црне Горе/Twitter)
Виши суд у Бијелом Пољу донио је прошле седмице прву правознажну пресуду да је држава, објављивањем спискова особа у самоизолацији, повриједила право на приватност и заштиту података о личности.
У пресуди, у коју су “Вијести” имале увид, пише да су повријеђена права грађанина Бијелог Поља, предвиђена Европском конвенцијом, Уставом Црне Горе и законима, због присуства неравнотеже у ограничењу права на приватни живот и заштиту података о личности у односу на потребе заштите здравља и живота грађана.
Бјелопољски основни суд у мају је донио пресуду да је Влада, на чијем челу је тада био Душко Марковић, повриједила је право на приватан живот седамдесетшестогодишњег Бјелопољца Жарка Бошковића, јер је у марту прошле године, док је био у кућној самоизолацији, објавила његове личне податке – име, презиме и адресу, пишу Вијести.
Бјелопољац је државу тужио тражећи симболичну надокнаду од 200 еура, а првостепени суд је обавезао Владу да му плати упола мање на име накнаде нематеријалне штете због повреде права на поштовање приватног и породичног живота. Виши суд је преиначио првостепену пресуду досудивши износ од 200 еура.
У пресуди Вишег суда, наводи се да је заштита личних података представља једно од основних људских права предвиђено Европском конвенцијом, којом се свима јемчи право на поштовање приватног и породичног живота. Пише да је примјеном такозваног тродјелног теста, приликом оцјене правилности Конвенције, првостепени суд оцијенио да су ограничења овог права била у складу са Законом о заштити становништва од заразних болести, којим је прописано да се у ванредним ситуацијама уређује заштита и спасавање, а мјере спроводе државни органи.
”Како је ширење заразе имало карактер епидемије, која представља ризик по живот и здравље људи, то је Национално координационо тијело поступања у случају непосредње пријетње од ризика заразе спроводило на основу одредби тог закона. Објављивање података особа од којих је пријетила даља могућност ширења заразе било је у сврху легитимног циља ‘очувања здравља и живота грађана’. У датом тренутку нису постојали усвојени стандардни здравствени протоколи којим би се са високим степеном извјесности спријечило даље ширење заразе, а друштвена ситуација је показивала да многи појединци нису у довољној мјери поштовали правила самоизолације… Међутим, назначена ограничења нису била у оквиру принципа пропорционалности, као одговарајућа и неопходна мјера да се оствари легитимни циљ”, наводи се у пресуди.
Утврђено је да је објављивање личних података у самоизолацији могло да доведе до њихове стигматизације у друштву, од комшија, суграђана или чланова шире друштвене заједнице.