“Православље смрди као лешина”: Данас протестују, а награђивали говор мржње

У земљи која је више од седамдесет одсто православна, апсурдно је али и симптоматично да управо православље и све што је уз њега везано представља трн у оку самозваној „грађанској елити“. Најсвјежији примјер је хајка на пјесника Бећира Вуковића, добитника Тринаестојулске награде, против кога су се окомили управо они који су до јуче ћутали на отворени говор мржње према Српској православној цркви.

Подсјетимо, у истој овој држави, не тако давно, највеће државно признање додијељено је Андреју Николаидису, човјеку који је без имало устезања православље у Црној Гори назвао „кужном лешином која смрди до неба“, а вјернике „злочиначком паством“ чији су „прави зликовци попови“. Такав језик – у било којој нормалној држави – био би санкционисан и јавности презрен. У Црној Гори био је награђен. Тада није било протеста, нити су се окупљали „увријеђени грађани“. Нијесу се писале патетичне колумне о „вријеђању осјећања“. Награда је остала. И срамота с њом.

Данас, кад је Бећир Вуковић добио исту награду – пјесник чија ријеч не шири мржњу, већ свједочи идентитет и вјеру народа који је преживио све ударе бившег режима – та иста клика која је аплаудирала Николаидису, организује протесте. Јер није проблем у „регистрацији дјела“, нити у процедурама. Проблем је што је Вуковић Србин.

Исти они који су се 2020. године залетјели да отимају храмове, па их је народ скинуо с власти и послао у опозицију – сада би да одлучују ко смије да добије награду, а ко не. Притом, управо они су направили преседан: у Црној Гори је говор мржње према већини била званична политика, а свако ко би тај народ бранио, био би „фашиста“, „националиста“ или „вјерски фанатик“.