• Наша Србија

Право на еутаназију биће прописано посебним законом

6 година ‎ ИН4С

Илустрација (Фото: ФОС)

Преднацрт будућег грађанског законика Србије већ је завршен, али је неизвјесна његова даља судбина. Наиме, Влада Србије донијела је још у јулу прошле године одлуку о престанку рада комисије за израду ГЗ, а још нема одговора на питање да ли ће ускоро бити утврђен предлог будућег законика који би био прослијеђен Народној скупштини на гласање.

У Министарству правде речено је да они нису надлежни за будућу судбину преднацрта ГЗ, али да су 2015. године на свом сајту објавили текст који је био доступан за јавну расправу. Када је ријеч о влади, извесно је да она неће прије избора одлучивати о овом важном законском пројекту.

Подсјетимо, преднацрт ГЗ обједињује општи дио грађанског права, облигационе односе, стварно право, породичне односе и насљедно право. И док су стручњаци наглашавали да је његова највећа вредност у усавршавању начела грађанског права и све бројнијих модерних уговора у пословном свијету, дотле је јавност била највише заинтересована за питања из области породичних односа – однос родитеља и деце, могућност изједначавања имовинских права партнера из истополних ванбрачних заједница, сурогат материнство и еутаназију.

Сада се, како сазнаје Политика, разматра могућност да ова спорна питања буду ријешена посебним законима.

На „Копаоничкој школи природног права – Слободан Перовић”, одржаној прије непуних мјесец дана, овога пута то нису биле истакнуте теме, али је школа на индиректан начин послала поруку тиме што је другу награду „Професор Слободан Перовић” додијелила студенту Давиду Вучинићу са Правног факултета у Београду, који се јасно у свом стручном раду опредијелио против легализације еутаназије у Србији. Награђени студент је нагласио да предлозима за активну директну еутаназију треба рећи „не”.

Таква еутаназија у највећем броју земаља не само да није дозвољена већ је прописана као посебно кривично дјело. У нашем Кривичном законику инкриминисана је као „лишење живота из самилости”, са запрећеном казном затвора од шест мјесеци до пет година.

„Нико нема права да другу особу лиши живота, ма како лош тај живот био”, навео је Вучинић.

Познато је да је и професор др Слободан Перовић, који је био на челу комисије за израду преднацрта ГЗ, заступао став да еутаназију не треба легализовати, због могућности да „право на достојанствену смрт” буде злоупотребљено.

После смрти професора Перовића, у фебруару прошле године, комисија је наставила рад, на челу са професором др Миодрагом Орлићем, који је јавности образложио да законодавац треба да размотри могућност увођења овог права, под строго прописаним условима. Исто тако, поново је актуелизовано и питање увођења правила о „рађању за другога” – сурогат материнства. Неколико месеци касније, међутим, влада је донела одлуку о престанку рада комисије.

Предсједница Копаоничке школе професор др Јелена С. Перовић Вујачић нагласила је у децембру, на свечаном отварању сусрета правника, да преднацрт ГЗ остаје забиљежен и документован и тиме доступан јавности.

„За вријеме професора Слободана Перовића израђен је преднацрт грађанског законика Републике Србије, који је публикован и достављен на јавну расправу. Објављивањем овог дјела омогућено је да се повуче јасна граница између преднацрта ГЗ који је израђен за вријеме професора Слободана Перовића и свега онога што ће услиједити после његовог одласка. Када је ријеч о даљој судбини преднацрта, упућујем ријечи професора Перовића: Велике кодификације на престају да живе – рекла је проф. др Јелена С. Перовић Вујачић.

Подсјетила је да је Копаоничка школа родно мјесто преднацрта ГЗ, јер су први битни кораци у правцу израде овог великог законског пројекта учињени управо у оквиру рада на катедрама ове школе. На посљедњим сусретима на Копаонику било је највише ријечи о облигационом праву, али није било закључака које се односе на најосетљивија питања из области породичног права.

Прочитајте још:

Велике промјене у српској дипломатији

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: