• Поглед

Право на апаратима

1 min read

5 година ‎ ИН4С

Мило Ђукановић

Пише: Јован Пјешчић

Услед очајних резултата на привредном плану, играња руског рулета са туристичком сезоном и  нарастања зјапеће црне рупе у буџету, безумни господар ради једино што умије – умножава безакоње и силу.

1) Судија Ђукановић и логика кристалне ноћи

Непосредно након новембарске ,,кристалне ноћи“ 1933. године која се одиграла у Трећем рајху, једна од парадоксалних ситуација била је да су јеврејски власници радњи које су девастиране морали да плате Трећем рајху чишћење улица и друге штете јавном раду и миру, настале услед уништавања њихових радњи.

Изгледа да се истом логиком као и службеници Трећег рајха руководио будвански судија за прекршаје Марко Ђукановић када је 24-годишњем Ђорђију Ђурађешићу изрекао казну oд 1000 евра због ,,омаловажавања полицијског службеника“ Асмира Дервића. Све би то олако прошло да не постоје два снимка који показаују да инспектор Дервић не враћа телефон и личну карту оштећеном Ђурашевићу (кривичноправна квалификација Дервићевог дјела варира од даље судбине телефона), одбија да се идентификује (што је његова обавеза као ,,службеног лица“), поспрдује се са Ђурашевићем шаљући га у центар безбједности док је код њега телефон и лична карта оштећеног, након чега полицајац Божидар Кокотовић без разлога напада и пребија Ђурашевића.

Да закључимо – прво те покраду, па те пребију, па те таквог доведу пред судију Марка Ђукановића који те новчано казни јер си „омаловажио“ оног ко те покрао и пребио.

Стога је упутно да сви становници Будве који су тог или неког другог дана кажњени од стране судије за прекршаје Марка Ђукановића или неког њему сличног, доставе рјешења о кажњавању порталу in4s.net, како би остао траг безакоња и насиља.

2) Епидемија усмених наређења, а за проказане парије је све под одмах

Право не воли усмене одлуке и наређења. Њима не треба образложење, иза њих не остаје траг, нема одговорности јер се накнадно увијек испостави да претпостављеног ,,нијесу добро разумјели“.  Такву усмену одлуку или наређење, морала би да прати накнадна израда писаних одлука или наређења, што врхушка полиције скоро увијек заборави. За разлику од права, сваки државни функционер који би да наређује непочинства и крши законе, обожава усмена наређења.

Тако и за рокове, све што врхушка полиције и појединци из тужилаштва, позивају и наређују свештенству и вјерницима Српске православне цркве, опозиционарима и слободно-мислећим људима је ,,за одмах“. Позиви ,,за одмах“ служе да дезоријентишу људе, не дају им времена да промисле о томе зашто их зову, да размисле о ангажовању адвоката и разговору са њиме прије одласка у станицу или тужилаштво, да се пресаберу.

Примјера је безброј, а ево само неких:

1. Командир ЦБ Будва Слободан Ковачевић има усмено наређење (нема папир ни до данас) да блокира Општину Будва, забрани улазак законитом руководству, одборницима и грађанима, а асистира члановима групе грађана са Словнеске плаже у увођењу криминалаца из ,,обезбјеђења“. На страну што је то наређење правно немогуће , није његово да се тиме бави, он га има у усменој форми од своје „командне функције коју мора слушати“.
2. У ноћи када је уручен позив епископу будимљанско-никшићком Јоаникију да се јави у ЦБ Никшић, позив је гласио за ,,одмах“ – у ситне сате (као и 90% позива врхушке полиције свештенству у протеклом периоду), а полицајац саопштава да владика Јоаникије са свештенством мора да сједне у марицу (гдје би му вјероватно ставили и лисице, а све како би их превезли цијелих 100 метара до ЦБ Никишић) јер има такво наређење.
3. Директор управе полиције Вељовић, даје усмено наређење да припадници противтерористичке и посебне јединице полиције „асистирају“ приликом рушења манастирског конака при манастриру Светог Василија Острошког на Бриској гори крај Улциња, цијенећи ваљда да су четири монахиње и пар свештеника изузетна опасност за поредак у васиони. Ово наређење не само да је прекорачење здравог разума, већ је и директно противно одредбама правилника који уређује ту материју (сви ,,разлози хитности“ морају у праву детаљно и логички да се образложе).

А када Мига Пејовића треба саслушати и процесуирати за документовану корупцију, што је главни параметар у мјерењу владавине права из угла Европске уније (ЕУ вреднује окончане поступке и осуђене функционере за корупцију), онда се само за саслушање чека у трајању гестацијског периода једне слонице.

Чини се да као да правна држава чека 31.08.2020. године. До тада је, како ствари стоје, на апаратима за дисање.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: