Правила подморнице: Руски психолози савјетују како да не „полудите“ током карантина
1 min read
фото: Андреј Станавов/Спутњик
Начини на који се охрабрује посада подморнице, која се суочава са „чарима“ дуге изолације током боравка под водом, могу се показати као непроцјењиви за оне који тренутно проживљавају психолошку трауму током карантинa, кажу стручњаци за ментално здравље.
Доктoр Дмитриј Ковпак, психотерапеут, љекар и специјалиста за лијечење депресије и фобија на Московском институту за психоанализу, каже да је одржавање правилног распореда – укључујући строго поштовање периода спавања, рада и одмора, важно за одржавање емоционалне равнотеже током дужег периода самоизолације. Истовремено, он је против третирања изолације као продуженог одмора или забаве и злоупотребе алкохола, сугеришући да ће то само уздрмати психо-емоционалну равнотежу, пише Спутњик
„Као што савјетују капетани подморница, морају се поштовати стандарди. Свакодневна рутина је ствар која помаже подморничарима да буду мирни и чува вјеру у будућност. Штавише, овај ефекат наде важан је и за одржавање физичког здравља. Све док не постоје вакцине или љекови (за лијечење вируса корона), наш душевни мир, наша психолошка равнотежа су главно оружје које имамо. Они су оно што ће помоћи да се одржи наш имунолошки систем“, рекао је Ковпак у интервјуу.
Светлана Штукарева, директорка Вишег логопедског факултета у Институту за психоанализу, слаже се и каже да иако је за људску психу тешко да прихвати ограничења, појединци који виде прилике, а не само изазове, имаће боље шансе да у току изолације преживе кризу нетакнутог менталног здравља.
„Виктор Франкл, аустријски психолог и заточеник нацистичких концентрационих логора, говорио је о феномену познатом као недељна неуроза, каже Штукарева. Франкл је тај феномен описао као „ону врсту депресије која погађа људе који постану свесни недостатка садржаја у свом животу када се налет ужурбаног темпа радне недеље заврши и празнина унутар човека постане очита“.
„Најбољи показатељ степена смисла који имате у животу је то како подносите викенд“, напомиње Штукарева. Исто се односи на тренутне околности и закључавање. „Ако вам самоизолација узрокује патњу, то је показатељ да ваш живот није био добар ни пре“, додаје професорка.
„Дакле, карантин је прилика да се присетите важних ствари и људи у вашем животу које сте можда померали ’за касније‘. Признајте да се управо то ’касније“ догодило“, поручује она.
