Права истина о руској нуклеарки на мору, коју Запад зове „плутајући Чернобиљ“

Западни мејнстрим медији назвали су нуклеарку „плутајућим Чернобиљом“. Међутим, има ли основа за такво мишљење. У стварности, постројење је изграђено на основу дугогодишњих истраживања, а забринутост од нуклеарног Армагедона на Арктику изгледа у најмању руку претјерано.
Плутајућа нуклеарка „Академик Ломоносов“ у јуну је добила дозволу за рад и ускоро би требало да буде превучена до мале арктичке луке Певек, која се налази у удаљеном Чукотском региону. Очекује се да пре краја године она почне да испоручује електричну енергију.

Шта је испод оклопа

Међутим, изгледа да је прича за западне медије исувише добра да би била игнорисана — „нуклеарно“ плус „Русија“, према њиховом гледишту, нужно мора да произведе катастрофу. Текстови у западним медијима упозоравају да „Русија мора да повуче свој ’плутајући Чернобиљ‘ из Арктичког круга“.
Заправо, постројење приказано у серији кабловског канала ХБО и нова „Плутајућа нуклеарна термоелектрана“ (ПАТЕС), како се постројење званично назива, не деле много тога заједничког. Ако ништа друго, ПАТЕС је изграђен тако да спречи понављање сличне катастрофе.
Хајде да погледамо испод оклопа овог, наводног, потомка „Чернобиља“, које су претње и ризици? Реактор постројења се састоји од више заштитних слојева, херметички затворених, који спречавају продор уранијумског горива до језгра, а у просторијама које имају везе са нуклеарном енергијом постоји негативан притисак ваздуха — на тај начин се спречава цурење.
Брод на коме се електрана налази по потреби се може померати, а може и да стоји деценијама на једном месту повезан са копненом инфраструктуром.
Реактори су конструисани тако да се, чак и када би сви запослени изненада остали без свести и ако би напајање било прекинуто, у случају потребе сами искључе. Постоје и додатне сигурносне мере, укључујући и посебне опружне шипке које апсорбују неутроне.

Ништа јој не могу судари и олује

Сâм брод такође је конструисан узимајући у обзир безбедност и додатну издржљивост. Његова суперструктура осигурава да се сила из било које врсте судара шири даље од реактора, било да се ради о судару са другим бродом, стенама или чак паду авиона. Конструктори кажу да би „Академик Ломоносов“ могао да издржи ударе олујних ветрова чак до 80 метара у секунди.
Кључна разлика између нуклеарних електрана на копну и оних које су стациониране на мору, јесте капацитет производње енергије. Док је електрана „Чернобиљ“ производила 1000 мегавата електричне енергије, два реактора на „Академику Ломоносову“ заједно ће производити по 70 мегавата.