Познаје се ко је терориста

Пише: Цвијетин Миливојевић 

Званична Подгорица и још официјелнији Београд здушно су се сложили да званична Србија нема везе с „убацивањем српских терориста из Србије с циљем да ухапсе Ђукановића“, из чега „бебећа логика“ намеће орвеловски силогизам: тероризма, дакле, јесте било, а 20 минус 6 терориста из Србије јесте се сјурило доле с намером да сруши младу црногорску демокрацију!

А терористе је регрутовала „терористичка организација“ (цитат: Михаило, митрополит лажноцрногорски) по имену Српска православна црква, са задатком да изазову „планиран ужас, до сада невиђен“ (цитат: Катнић, специјални тужилац милоцрногорски)…

Тако то бива кад се спин-докторисања дохвате велемајстори „преспајања клијената“, па, о истом трошку, гледају како да ласерском операцијом „државни удар“ што више помогну подгоричком, а што мање нашкоде свом београдском клијенту.

Док сам ово писао, још се није знало шта ће о свему пресудити наш Канцелар, овај пут у функцији координатора мистичног тела под кодним називом „БЗКСБ“. Али, ако врховни спин-доктор црногоријански и србијански није променио познати рукопис биће, вероватно, осуђујућа пресуда: Сви који су вербално против дон Миловог режима, потенцијално су сумњиви, то тим пре, јер ко није за господара Црне Горе, Брда, Старе Херцеговине и Боке, тај није ни за Канцелара српског и целе Србије!

И док наша народна власт спасава Господара доњег од „14 српских терориста“ и изборног му пораза, Косово – одлази ли одлази, а „наши пријатељи“ из НАТО јасно поручују: Косово је наше (мислим: њихово), будућност Косова је у НАТО… Залуд вапаји мога новог фаворита Ђурић Марка Леденога, залуд његово „Ој, Косово“, загубљено као крик у „Лелејској гори“. Брисел тражи само оно што је по „Бриселском споразуму“. Ни мање – ни више. Писменоме доста. А ви се сад чешкајте – руком која је то понижење испотписивала…

Важно је да Србију, „ад календас грекас“, а можда и раније, чека чланство у ЕУ. Можемо ли, по том питању, нешто научити од Андрића који је, баш Берлин познавао као свој властити дипломатски џеп. Елем: „Заразити неког чекањем, то је најсигурнији начин владања над њим, то значи учинити га непокретним и безопасним потпуно и заувек, и та обмана чекања тврђа је од сваког затвора и јача од најјачих букагија, јер се, са много среће и вештине, из затвора може побећи и окова се може човек ослободити, али те обмане(!) – никад ни довека. Све што јесте и што знате, умете и можете, стављено је у службу тога чекања без краја и без икаквог изгледа на остварење. Једнима век прође у мучном и узалудном чекању, а други добију и без најмањег чекања све што желе и чему се надају…“

Ех, да, без жеље да Канцелару кварим нирвану, читам како, брзином „Београда на води“, у Тарчину код Хаџића, напредује изградња града „Сарајево Ресорт Осеник“, првог наменског арапског станишта у БиХ. Власници свих, до сада изграђених, 160 кућа с великим језером у средини и високом оградом око насеља су Арапи, а чак је и грађанима БиХ, лети, забрањен улазак у њ. Шта мислите да, не дај Боже, некоме падне на памет да нешто слично, рецимо за Русе, зида код Сребренице?! За оне који не знају БиХ-земљопис: Тарчин је био концентрациони логор за Србе, смештен у житном силосу, који је функционисао од 11. маја 1992. до 27. јануара 1996. односно два месеца после Дејтона.

А, збиља, како се зову они који, у нечије име, бијући преумљују навијаче „Паризана“ на источној трибини што скандирају нешто на рачун Канцелара, а нису „терористи“?

Преузето са сајта: Данас

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: