• Мозаик

Повратак вукова почео да плаши грађане

12 година ‎ Блиц

Од када је крајем децембра прошле године у непосредној близини Берлина на аутопуту прегажен млади вук, у медијима и медју активистима еколошких и других организација не престаје расправа о томе да ли је број ових животиња у Немачкој протеклих година превише нарастао и да ли би требало предузимати и неке мере.

Ранијих деценија се стално наводило да је ова животињска врста у земљи истребљена још у другој половини 19. века и да је последњи вук који је слободно живео у природи на територији данашње СР Немачке убијен 1904. године, при чему се за њега не зна тачно да ли је ипак одбегао из неког путујућег циркуса.

Пре 13 година су се у Немачкој, на истоку земље према граници са Пољском, поново појавили вукови и по шумовитим подручјима почели да настањују некадашње полигоне за вежбу источнонемачке, односно совјетске армије. Од тада су вукови под строгом заштитом закона.

Према наводима организација задужених за заштиту ове врсте, у Немачкој сада живи 25 чопора или парова, као и три усамљена вука. Источно од Берлина, ка граници са Пољском постоји 15 простора на којима живе вукови. Ту је само прошле године у 12 чопора на свет дошло 45 младунаца.

Док се активисти еколошких и организација за заштиту природе и врста овоме веселе, критичари говоре о “неконтролисаном размножавању” и упозоравају да ће ускоро настати проблеми, посебно уколико се вукови буду приближавали насељеним подручјима.

Берлин већ годинама називају и “метрополом дивљих животиња”. Кроз градске улице несметано шетају не само ласице, које радо грицкају и електроинсталације паркираних аутомобила, већ и лисице и ракуни. Берлинци који имају куће на периферији града већ поодавно знају да рано ујутру или касно увече у сопственој башти морају бити обазриви, јер дивље свиње нису ретки посетиоци и нису увек благонаклоно
расположене.

Но, појава вука на једном од престоничких главних прилазних аутопутева пре три седмице изазвала је жустре реакције, не само у Берлину. Вукови су се током последње деценије настанили у неколико савезних покрајина на истоку Немачке, као и у Доњој Саксонији на западу СРН.

У региону Лаузиц југоисточно од Берлина је средином децембра пронадјен убијени вук, а организације за заштиту ове врсте расписале су награду од 10.000 евра за хватање почиониоца. Нешто западније је такодје прошлог месеца на аутопуту страдало девет коња који су у паници побегли из ергеле. Локалне организације ловаца су за то окривиле вукове за које сматрају да су упали у ергелу и преплашили
коње. Затражена је интервенција државних институција, иако је реч о региону у којем није регистрован ниједан вучији чопор.

Вук, изузев човека, нема природних непријатеља. Организације за заштиту ове врсте која се после више од једног века вратила у Немачку тврде да је реч о стидљивим животињама које се држе даље од људи и које су задовољне ако имају довољно хране и простор на који могу да се повуку и гаје младунце.

Но, многи грађани, одрасли са бајкама браће Грим, не могу очито вуку да “опросте” понашање према Црвенкапици и према седам јарића и то и даље обележава њихов однос према овој заштићеној врсти. Зато у расправи која се наставља највише шанси да се њихов глас чује имају они који упозоравају да бајке и легенде из прошлости свакако претерују са злим вуковима, али да можда оне из садашњости претерују са – добрим вуковима.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: