ИН4С

ИН4С портал

Повратак из заборава Мата Грацића и дубровачких Срба

Изашла је књига „Мато Грацић и дубровачки Срби католици” као наставак књиге  „Госпар Мато Грацић „Настанак и нестанак Срба римокатолика у Дубровнику”.

Слет Српске соколске жупе на Приморју у Дубровнику 1913.

Пише: Саша Недељковић

Изашла је књига „Мато Грацић и дубровачки Срби католици” као наставак књиге  „Госпар Мато Грацић „Настанак и нестанак Срба римокатолика у Дубровнику”. Нова књига је допуњена са око 120 страна (прва књига има 264 стране а друга 381 стране). Док је у претходној књизи писано о   Мату Грацићу и Дубровнику у другој је тема проширена на Далмацију и Боку Которску. Књига је настала захваљујући и   Николи Милованчевим,  др. Милорадом Вукановићем и редакцијом часописа Пома из Дубровника. Такође  помагао  је и шири круг из Српске емиграције. Скренули су нам пажњу на везу између Срба на Приморју и Југословенске војске у Отаџбини преко међуратне организације Орјуне.  Писано је о судбини православне цркве на Вису коју је подигао архитекта Момир Коруновић, члан Управе Савеза Сокола. Такође је писано о Цавтату, граду где су већину имали Срби католици. О поповима глагољашима. Настојао сам да преко колекционара набавим слике о Србима католицима из Дубровника и Боке Которске. Поводом промоције књиге у Требињу објављујем слике о соколима у Требињу.

Одбор Соколског друштва у Требињу 1929.

Мато Грацић био је власник девет зграда у Дубровнику, адвокат, банкарски ревизор, велепоседник, власник бање Термотерапије у околини Дубровника, власник фабрике електроиндустрије Сигнал у Београду. Као власник Српске штампарије у Дубровнику штампао је лист Дубровник и часопис Срђ. Био је један од предводника покрета Срба католика на Приморју.

Као богат човек био је добротвор просветних и привредних српских друштава у Дубровнику којима је пружао и правну помоћ. Био је старешина Српског сокола Душан Силни од оснивања. Због свега тога био је у Првом светском рату талац. После рата Срби католици надали су се мирном животу у Југославији. Хрватски сепаратисти су заједно са Католичком црквом наставили у Југославији борбу да претворе Дубровник у хрватски град. У име Срба католика Лука Боне, Божо Хопе и др. М. Грацић упутили су преставку „Једна потреба и право Срба католика“ арцибискупу барском и примасу српском др. Николи Добречићу. Тражили су отварање Српске католичке богословије у Бару. Представка  је објављена у листу „Дубровник“ уочи Видовдана 1939. Арцибискуп барски и примас српски др. Николи Добречић одговорио је писмом  Мати Грацићу.

Национални прегалац Мате Грацић умро је 1944. Послератна комунистичка власт му је мртвом судила и запленила сву имовину. О процесу рехабилитације писао је адвокат Предраг Савић у књизи. Овом књигом учињен је напор да се после принудне амнезије у Титовој Југославији у памћење српског народа врати национални прегалац др. Мато Грацић и истакну заслуге покрета Срба католика на Приморју за српски народ у целини. Ауторима је сваки нови податак важан и унапред захваљују. Оснивач Соколства Мирослав Тирш говорио је Што сав народ не зна нико не зна. На судбини Срба у Дубровнику потврђују се његове речи. По књизи Мата Јакшића „Дубровник 1941” снимљен је филм „Окупација у 26 слика”. Док се у књизи помињу и Срби у Дубровнику, у филму се помињу само Хрвати и Јевреји. Док је књига остала позната малом броју људи, филм је био гледан у Југославији и у иниостранству.

Аутор је члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије   

                  Прочитајте ЈОШ:

Поштовање светог Александра Невског у Србији и његов храм у Београду

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

2 thoughts on “Повратак из заборава Мата Грацића и дубровачких Срба

  1. Zaboravite više ti priču o Srbima katolicima, osim ako ne podrazumijevate da je Hrvat i Srbin sinonim kako i veli Porfirogenit. Na stranicama ovog portala i većine medija u Srbiji i Srpskoj a i u CG, nema zbora o Srbima katolicima no samo o Hrvatima. Śetite se riječi koje su se mogli pročitati na stranicama ovog portala koje je izrekao Kalabić: Срби су једна духовна саборна заједница и наш идентитет је светосавски, нисмо ми Срби по рођењу.
    Nema mjesta za katolike u Srpskom svijetu!

    3
    14

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *