Поводом 90. годишнице рођења Евгенија Максимовича Примакова

Евгениј Максимович Примаков – истакнута личност свог времена. Његов животни пут обиљежава цијелу епоху у животу Совјетског Савјеза и Русије, његово наслеђе до дан данас је актуелно како за руску спољну политику, тако и за међународне односе.

Рођен је у Кијеву, дјетинство је провео у Тифлису, те се онда преселио у Москву, гдје је проучавао међународне односе у Институту за источне студије Руске академије наука (РАН). По завршетку студија током дужег периода радио је као новинар листа „Правда“. По доласку у систем КГБ-а био је ангажован у низу мисија на Блиском Истоку за вријеме иранско-ирачког рата и у САД-у. Одиграо је важну улогу у својству посредника са Садамом Хусејном. Од 1996. до 1998. године заузимао је дужност министра иностраних послова у администрацији Бориса Јелцина. Од 1998. до 1999. године предсједник Владе Руске Федерације.

Јевгениј Примаков важи за једног великана руске спољне политике и дипломатије. Неизменично иступајући против америчке хегемоније у свијету промовисао је идеју „стратегијског троугла“ Русија – Кина – Индија. Политичар је сматрао да само мултилатералност може да буде основа савремених међународних односа.
Године 1997. Евгениј Примаков је потписао са тадашњим Генералним секретаром НАТО-а Хавјером Соланом Основни акат Русија – НАТО. Заправо овај документ, као што се сматра, постао је симбол завршетка „хладног рата“. Примаков је био један од првих који је указао на претњу од проширења НАТО-а према Истоку.
У цијелом свијету име Примакова поистовјећује се са „заокретом изнад Атлантика“ – преломним моментом у домаћој историји, који је обиљежио повратак Русије спољној политици „достојанства и националних интереса“. Ради се о планираној посјети Вашингтону 1999. године. Налазећи се у авиону за САД и сазнавши о почетку НАТО бомбардовања СР Југославије Јевгениј Максимович дао је налог да се направи заокрет те да се авион врати за Русију. Касније је коментарисао ту своју одлуку следећим рјећима: „Заокретање авиона допустљиво је када друга страна доноси одлуке које се косе са нашим националним интересима“.

Послије оставке у мају 1999. године, одлука о којој је донио Борис Јелцин уследио је нови период каријере, везан за долазак на власт Владимира Путина. Нови руски лидер до дан данас често се сјећа Јевгенија Примакова и много цијени његов допринос руској политици и дипломатији.

Данас се често сјећају следећих ријећи Примакова на вјечну тему односа између Русије и Запада: „Ја се не слажем са тиме да је неминован повратак хладном рату. Неслагања са Западом нису хладни рат у некадашњем смислу ових ријећи. Русија се  показала земљом којa штити своје националне интересе у мултилатералном свијету“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: