Повампирени тројац бивших либерала и старих другара!

Пише: др Момчило Д. Пејовић

Да ли се сјећате стихова пјесме: „Камион шестотон, јури као авион“, из култне серије „Камионџије“? Наравно да не, када је ријеч о много млађој генерацији! Међутим, ако је ријеч о генерацији која је мени „приближних“ година или је нешто млађих година онда се, вјерујем, они радо сјећају те серије и главних мушких ликова Паје и Јарета, које играју и тумаче улоге прослављени глумци некадашње југословенске филмске сцене: Павле Вујисић и Миодраг Петровић Чкаља, а који су увесељавали стотине хиљада гледалаца широм оне СФР Југославије!

Кратко, подсјећања ради, Паја и Јаре као „два возача мало јача сједе иза управљача“ и возе се „дуету по овоме белом свету“! „Камион шестотон, јури као авион, (…) опаааааа (…)! Возиииии! (…) у колима без мењача с прозорима без брисача, (…) у кривини с три брзине (…) низ улице без кочнице (…) без жмигавца и без пара (…) возе сложно два другара (…)! Камион шестотон, јури као авион (…) Возииииии, (…) стазом овом, стазом оном, једним старим камионом“!

Нешто много слично, попут „радње“ за серију у наведеним стиховима, дешава се ево неколико мјесеци или прецизније речено од политичког пораза „непобједивих“ и њихових привјезака-сателита на парламентарним изборима од 30. августа 2020. године, полиички повампиреном тројцу старих либерала и бивших (не)вољних другара, а које смо поређали сходно њиховим старосним годинама: Ранку (Рањо) Ђоновићу, Миодрагу (Мико) Живковићу и Андрији (Пура) Поповићу! Дакле, овдје је тројац у питању, политички звани од милоште РаМиПур!

Именовани, политички потрошени и офуцани, тројац толико је оживио у посљедњих неколико мјесеци да не прође ни пар дана а да се један од њих тројице не „јавне“, политички излане и укаже на „опасности“ које вребају, долазе и надилазе“ све досадашње од „нове власти“ са којом ће „нестати“ њихова „много љубљена“ независна држава Црна Гора и са њом њихов „отац нације и творац новога црногорско-монтенегринскога идентитета, нове историје Црне Горе и нове православне црногорске цркве“, наравно као богомоље за атеисте, чланове „најјаче странке“ ДПС -овце и (не)вјернике!

Рањо, Мико и Пура или збирно-кодно име РаМиПур данима и мјесецима упорно возе „камион шестотон“ или „либерални воз“ са почетка писљедње деценије 20. вијека дозивајући у помоћ своје спонзоре и саборце, политичке и идеолошке истомишљенике, културне и јавне раднике и државнике у земљи Монтенегра и од држава Европске Уније, па чак све до „равноправног“ и стратешког партнера САД-а да (за)уставе то (пр)опадање „просперитетне“ и (про)европске, трансатлантске, еколошке, НАТО-вске, небеске и плаве, са „тричавих“ 4 милијарде еура (пре)задужене Црне Горе! А шта је то важно толико када дуг „пер капита“ свакога у Црној Гори дође нешто малчице испод 6.500,00 еура?!

Политички тројац у свом „камиону шестотону“ или „либералном возу“ јури са возачем и кочничаром Рањом, из кривине у кривину, са само три брзине, без свјетлосних сигнала, затамљених стакала и лично без наочала, само дугогодишњим искуством и „осјећајем за стазу“ успијева (за)држати „воз“ да не исклизне из „шина“!?

Наравно, захваљујући само „великом“ политичком знању и искуству, стручности, судској и адвокатској пракси његовог нешто млађег партијског колеге Мика, јуниорског ватерполо репрезентативца, нареченог масона и „повјереника“ за „аферу Трстено“, који строго примјењују његова правила и прописе „нових закона“ о возном реду, брзој вожњи при уласку у тунел и устављању воза и за излазак вјерних, оданих и заклетих „путника“ односно патриот-комита по завршеноме послу!

А шта чини њихов трећи (не)вољни стари другар и веома активни посланик либерал, као најмлађи члан посаде, питање је чији одговор вриједи милион долара! Кажу да Пура, који је највећи примјерак политичког зунзаља, уједно задужен за скретање „либералног воза“, снажно (за)зуји када се „воз“ мало више нагне у кривини па возач и кочничар Рањо „успјешно“ и на вријеме „обузда(ва)“ њихову застарјелу „либералну локомотиву“ односно „камион шестотон“! Послије сваке вожње завршавају свој добо одрађени политички и партијски задатак уз поздрав са високо уздигнутом и стиснутом песницом и громогласним узвиком „Е вива Монтенегро“! Наравно, Пура и у томе предњачи, мада солди више не „пристижу“ као некад!?

Сада удруженим снагама три стара „невољна“ другара и бивша либерала активно политички дјелују на својим радним мјестима: Рањо, као возач и кочничар, политички аналитичар и оштар критичар „нове власти“, а љубитељ, одани и истрајни бранилац старе власти и посебно чувар лика и дјела „несмјењивог“ седмоструког премијера и у два мандата „предсједника свих грађана; Мико, као легалиста, идеолог, у једном мандату страначки лидер ЛСЦГ, (на)речени масон, народни посланик и политички самозвани лидер „нових либерала“ тзв. патриот-комитских чета и одреда; и Пура, искусни говорник, заслужни и медаљом окићени спортиста и носилац доживотне „спортске пензије“, дугогодишњи (све)народни посланик и коалициони привјезак ДПС-а, громада од политичког зунзаља и скретничара свих „либералних возова“!

На истоме су политичком задатку, али незванично под другом диригентском палицом, да промовишу стари диктаторски режим и врше опструкцију „новој власти“ стварањем разноразних патриот-кмитских „чета и одреда“ возећи се упрегнути у „возу“ без вознога реда уз политичку подршку онога који их је током посљедње деценије 20. вијека на сваком кораку спречавао да политички дјелују, забрањивао путовања и окупљања Либерала, вршио пребијања његових младих и оданих чланова, заборављајући односно лижући све оно што су на митинзима широм Црне Горе па и у парламенту црногорскоме говорили, заговарали, износили као чињенице, писали у њиховоме „Либералу“ и убјеђивали грађане о каквом се све премијеру и предсједнику као државнику Црне Горе ради!

Три стара (не)вољна другара и бивша „велика и одана“ либерала сада су поново на истоме задатку да служе утркујући се ко ће боље, више и снажније величати свога некадашњег најљућег политичког противника а сада њиховог политичког кочијаша, који их је упрегнуо да „провозе“ кочије без вознога реда? Када зачују изнад својих глава њима добро познат поитички фијук камџије са политичког сједала кочијаша овај повампирени и већ остарјели либерални тројац на врат и на нос, не часећи часа, у галопу окупља своју политичку дружину и започињу масо(в)на патриот-комитска окупљања!

Сада наведена „три другара мало јача сједе иза управљча“ и нико као они не дува у политичку позадину као тикву њиховога званично непризнатог лидера и „предсједника свих грађана“! Они су (ње)му одани и дужни за све оно што им је (у)чинио некада када су имали другога политичког лидера и вођу и којему су, такође, били „искрено одани и вјерни“, тако су се барем некада заклињали, па се данас одужују свакодневним политичким олајавањима и изјавама о „угрожености и нестанку“ њихове „много вољене“ и до неба за еуре љубљене „државе Црне Горе“ односно Монтрнегра!

Три стар(иј)а либерала и још старија „другара“ (не)уједињени свакодневно се „возе“ путањом без вознога реда тражећи присталице зване „патриот-комите“ који би им били подршка за продужење власти и одржање на предсједничкој фотељи „предсједника свих грађана“, њиховога некадашњег најљућега политичког противника, сада „слављеника“ и уједно губитника на парламентарним изборима са којим су заједно невољно отишли у опозицију политички суноврат из којега тешко да ће се за догледно вријеме избавити и опоравити! Пура, као највећи политички примјерак зунзаља даје свој посебан и снажан допринос у агитовању и на окупљању „патриот-комитских чета и одреда“, који ће за сада презимити као „ловћенске страже“ смјештени по неким градским трговима напуштеним војним баракама и оронулим објектима или на некој од планина на којој снијега нема!

Подавно је то било када су тада већ млади политички другари сједели за „воланом“ у зеленом салону њиховога воза на челу са бившим лидером ЛСЦГ и богме трештећи, звонећи, пјевајући улицама и трговима градова развијали барјаке и заставе широм Црне Горе, наравно удруженим снагама против тадашњега премијера и у првоме мандату предсједника Црне Горе! А ни у парламенту црногорском нијесу остајали нијеми нити дужни томе истоме премијеру и предсједнику државе, а право је рећи и да су му знали прећутати и пристати на његову политичку нагодбу!

Сада, као и до сада, (не)уједињени погазили су све своје раније политичке принципе којима су тобоже „робовали“ док су били као чланови странке и заклињали се да су чврсти и непоколебљиви Либерали! Није ваљда да су толико „остарили“ па заборавили на не тако давна њихова „славна“ (не)дјела, политичка и обезглављена лутања чије је дизгине и тада као и данас држао њихов данасњи омиљени „отац нове црногорске нације и обновитељ независног Монтенегра“! Ујединили су своја истрошена и „обновљена“ политичка одијела, начела и принципе па агитују против „нове власти“ за неку синекуру и то сасвим неаргументовано, злонамјерно и подло, пропагандно, подвргавајући сваку политичку одлуку, рјешење, именовање и постављање министара, директора, начелника и тако даље, на она мјста гдје су још увијек снажна упоришта опстркције у раду државнвих институција „несмјењивог“ лидера и „предсједника свих грађана“!

Три другара, сада мало остарјела, поново су сјела иза „управљача“ либералног и коалиционо-опозиционог воза који иде незаустављиво у њихов заједнички политички суноврат, да управљају и дозивају у помоћ патриот-комитске чете, одреде и савезе не би ли га, макар, успорили ако га већ не могу (за)уставити да не оде у провалију!

Пура, којему је то задња политичка ура, као скретничару, никако није јасно да треба на вријеме снажније од политичког зунзаља да зазуји или „забруји“ својим рукама и Рању, као искусном кочничару, да знак да прикочи и успори како би као (не)вољни тројац уграбили да искоче из „либералног воза“ којему више нема спаса! А Микова правна легислатива у наведеном случају путање којом се креће „либерални воз“, који се више не може зауставити, је потпуно безнадежна! А можда је и он обневидио или је приморан да одради посао до краја, макар, због заташкане или (не)ријешене „афере Трстено“?

Вјерујемо да политички повампирени тројац, од политичке милошти звани РаМиПур (Рањо, Мико и Пура), бивших либерала а старих и „невољних“ другара, наставиће (ис)трајну и узалудну све до изнемоглости своју политичку борбу за „Одбрану и очување Црне Горе“ од опасности „нове власти“, која „пријети“ њеним нестанком!? Какав „воз“ таква и посада! Возиииии, (…)! Одавно се кола обрнуше низа страну!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: