Поуке творца моћне српске државе Стефана Немање

Зашто је Стефан Немања примио најприје „латинско крштење“, баш у Рашкој основао српску државу и како је постао први српски монополиста – питања су која појашњава тренутно најпосјећенија изложба у Београду „Завјети и поруке Стефана Немање – девет вијекова“, преноси Блиц.

Повод за изложбу је обиљежавање рођења родоначелника српске државе, а отворена је у Народном музеју до 23. фебруара.

Уз три оловна печата (на једном се Стефана Немања титулише као велики жупан), костим и инсигније Немањића (на копијама фресака), сребрни новац (динаре Стефана Душана и трахеј Стефана Радослава, насљедника Стефана Немање) којим се Србија још тада укључивала у монетарне токове Европе, прстен краљице Теодоре и прстен краљевића Радослава – укупно 85 оригиналних средњовјековних предмета из богатог фонда Народног музеја, 23 копије фресака из манастира Студенице, Милешеве, Сопоћана, Ариља, Богородице Љевишке, Грачанице, Леснова, Псаче и Високих Дечана, као и оригинални фрагмент живописа из задужбине Стефана Немање, манастира Ђурђеви ступови код Раса, поставка „Завјети и поруке…“ осликава тада моћну српску државу чији је темељ био народ, а духовна снага – свештенство.

О Стефану Немањи зна се подоста из Житија Светог Симеона (његово монашко име) које је написао Стефан Првовјенчани у славу очева дјела, а које је сачувано у препису. Немања је рођен 1.113. године у Рибници у Зети (Диоклитији), гдје је његов отац био у избјеглиштву. Зато је најприје примио „латинско крштење“, а касније, по повратку породице у Рас, друго из „руку светитеља и архијереја усред српске земље, у храму светих и свеславних и врховних апостола Петра и Павла“ (црква и данас постоји). Владао је 37 година (у бесједи митрополита солунског Евстатија описан је као „веома висок и изгледом наочит човјек2), а живио 86 година.

Мање се зна зашто је баш Рашка српска постојбина. Прва српска кнежевина, прије оснивања српске државе, била је између Саве и Јадранског мора, у вријеме цара Ираклија (7. вијек), први српски кнез био је Вишеслав, а посљедњи Часлав. Након ширења Византије, краљ Константин Бодин поставља крајем 11. вијека за жупана Рашке Вукана Немањића. Својим поријеклом и правима, породица првих Немањића, чија је лоза насликана у Дечанима, обједињавала је ондашње српске земаље – Дукљу и Рашку. Дакле, Дукља је била Немањина прадједовина, а Рашка прадједовина његовог оца.

Тумачење поријекла личног имена Немања још је тема научних расправа. Чињеница да није било ријетко у далматинском приморју и острвима у оно вријеме, узима се као аргумент да су Немањини преци из западних српских крајева.

На предавању о градовима које је подигао или освојио Стефан Немања, као пратећем програму изложбе, могло се чути да је у једном тренутку српска држава обухватала, између осталих, Рас, Звечан, Градац, Прокупље, Будимље, Средец (Софију), Ниш, Сврљиг, Љипљан (Улпиана), Скопље, Котор, Будву, Бар, Улцињ, Скадар, Стон (ова два су мала солане, што је Стефану Немањи омогућило монопол над сољу), Омиш, Требиње, Билећу (нема трагова фортификације, али се спомиње у писаним изворима)…

Већина тадашњих српских градова ницала је на античким, етрурским или илирским темељима. Имали су градско језгро, куле (најпознатија је Југ Богданова на Хисару, код Прокупља), подграђе, аквадукт (сачуван у Бару).

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: