Потврђен случај лептоспирозе у Бијелом Пољу

У Црној Гори је током ове године потврђен један случај оболијевања од лептоспирозе, болести која се преноси са заражених животиња на људе, и то на територији општине Бијело Поље. Ту информацију за Портал Радио-телевизије Црне Горе потврдио је Институт за јавно здравље. У посљедњој деценији у Црној Гори регистровано је 18 случајева ове заразне болести, али није било пријављених смртних исхода, што, како наводе из Института, указује на то да је болест под контролом када се правовремено дијагностикује и лијечи.

Лептоспироза је болест која се преноси са заражених животиња на људе, узрокована бактеријом Лептоспира спп, која се може наћи у контаминираној води или земљишту. Бактерије које узрокују лептоспирозу шире се путем урина заражених животиња. Оне могу преживјети у контаминираној води или земљишту седмицама, па чак и мјесецима. Различите врсте дивљих и домаћих животиња могу бити резервоари инфекције, укључујући глодаре, краве, свиње, коње, овце, козе, псе, мачке.

Информација да се појавила зараза лептоспирозе у сусједној БиХ, у Сарајаву, алармирала је јавност, али из Института наводе да подаци о оболијевању у посљедњих десетак година указују да се болест држи под контролом.

Према подацима Института, у периоду од 2015. до маја 2025. године у Црној Гори је регистровано 18 случајева лептоспирозе. Највише случајева лептоспирозе забиљежено је током 2021. и 2024. године, по пет у свакој. Највећи број случајева (61%) регистровано је у Подгорици, док су остали случајеви забиљежени у Бијелом Пољу, Беранама, Даниловграду, Будви, Улцињу и Тузима.

Како су саопштили из Института за јавно здравље, инфекције су се најчешће појављивале у августу, септембру и новембру.

Лептоспироза у Црној Гори јавља спорадично, али, наводе из Института, показује и изражене сезонске и географске обрасце, са највећом концентрацијом обољелих у урбаним срединама, нарочито у Подгорици, и током топлијих и кишовитијих мјесеци, када је вјероватнији контакт са контаминираном водом или земљиштем.

Из Института за јавно здравлхе упозоравају да се људи од ове болести могу заразити на неколико начина и то контактом с водом или земљом контаминираном урином или другим тјелесним течностима заражених животиња, најчешће пацова, нарочито након поплава или обилних падавина. Затим, директним додиром с тјелесним течностима заражене животиње, конзумирањем хране или воде контаминиране урином заражених животиња, као и при удисању контаминираног аеросола, честица контаминираног ваздуха.

Важно је знати, истичу, да се лептоспироза не преноси са човјека на човјека, али особе које су у стању бескућништва или живе у колективним смјештајима, гдје је велики број људи на малом простору, могу имати повећан ризик од инфекција.

Повећан ризик од инфекције, упозоравају из Института, имају и особе које се баве активностима које укључују контакт с потенцијално контаминираном водом, земљом или животињама.

„Такве активности укључују рекреативне водене активности попут пливања, вожње кајака или рафтинга у ријекама, потоцима и мочварама, планинарење и лов, баштованство, рад у дворишту, чишћење и одржавање површина на отвореном, као и занимања попут рада у ветеринарским амбулантама, сточарству, мљекарству и месној индустрији“, наводе из Института.

Порталу је потврђено да није било пријављених смртних исхода, што, како су навели, указује да је болест под контролом када се правовремено дијагностикује и лијечи.

Епидемиолошко испитивање људи који су можда били изложени зарази обавља се када љекар пријави случај болести или када ветеринарска служба обавијести да је лептоспироза откривена код животиња у неком подручју.

„Центар за медицинску микробиологију Института за јавно здравље Црне Горе располаже дијагностичким тестовима за потврду инфекције (серолошки тестови из крви), а у Црној Гори је доступна и адекватна антибиотска терапија“, наводе у Институту.

Симптоми лептоспирозе код људи су често неспецифични и подсјећају на грип, а након инкубације од 2 до 30 дана, болест се развија у двије фазе.

„Прва фаза траје од четири до девет дана и карактеришу је симптоми слични грипу, као што су главобоља, дрхтавица, болови у мишићима, повраћање, дијареја. У другој фази најчешћи симптоми су повишена температура, жутило коже (жутица), болови у стомаку и дијареја. У тежим случајевима може се јавити и отказивање органа (бубрези, јетра) као и упала можданих овојница (менингитис). Смртни исходи су изузетно ријетки уз правовремену дијагнозу и адекватну терапију“, указали су из Института.

Они су указали и на превентивне мјере које се односе на избјегавање контакта са животињама које могу бити заражене, коришћење личне заштитне опреме (рукавица, маски, заштитних наочара) при раду са животињама и животињским материјалом за особе професионално изложене патогену, контрола популације глодара и вакцинација или лијечење домаћих животиња које могу бити заражене, обезбјеђивање адекватних услова за складиштење воде и хране, избјегавање пливања или ходање у води која може бити контаминирана.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: