Потукач са „Северног булевара“
Западом ли од Белог града Коса бежанијска са гробљем – круном, Вавилонском кулом коју зидају надоле. Кроз вратанца увела га изабрана реч потукач – јединоутробног брата твог!
Потукач је једина реч која није лишена телесних својстава.
Хоризонтом Бежанијске косе запоседнути коловођа са косом на рамену. Наскоро Косом раскосио куда братац коло води.
Град ђубриште, смеће које се намеће, и узлеће у пролеће, пролеће смеће, са кесом сукрвице однегде се враћа, црни ветрић грану ускрилио, благим путем ругло се о штап ослања, низ коприву руку под руку зарђали шпорет и трула веш машина спотичу се према зборишту ствари, ка пређашњем стању – ко зна како ће читалац да преслика ово слово о ревносном књиговођи бежанијском који трага уклету душу. Заиста, које то биће уопште подноси бесмртност.
Бдење сенке магијске клетве иза стабла тополе. Оне која се светом храни. Иза стабла неко стоји. Ваља рећи да је одскора заузео ту парцелу.
Нисам ни ја веровао – озледа нанесена стиху преноси се на чело. Бесмртан је тренутак у којем си сам у хору певао антипсалам. Губи свако достојанство, заиста, ако антипсалам још ико овде прочита. Свети Августин је исто мислио и о Распећу. Наука о потукачу морала би, већ, да затвори књигу.
Из визуре аритметичке перспективе мегаполис – чистилиште – мегарелигија – чијим се дном потуцају. Од Вилиних вода зраци ноћне светлости враћају се назад. Или је само осећање да смо већ проживели извесне тренутке сатире – ругање Логосу.
БЕЋИР ВУКОВИЋ – ДИРЕКТНИ НАСЉЕДНИК ТАДИЋЕВОГ ТРОНА НА ПРОСТОРИМА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ НАСТАСИЈЕВИЋЕВЕ СВЈЕТЛОСТИ КОЈОЈ ЈЕ И САМ ВАСКО ПОПА БЛИСКИ СРОДНИК!!! СВИЈЕТЛИ, СВИЈЕТЛИ ПЈЕСМА СВИЈЕТЛА НАДУ ОСИЈАВА…
Sjajan tekst, od sjajnog pesnika velikom pesniku! Vise ovakvih kolumni dobro bi doslo…