Геноцидни усташки покрет и усташка квази држава под покровитељством Хитлера спадају у најмонструозније сегменте Другог светског рата, а самим тим и читаве људске историје.
Делиријум величања Павелића, Јасеновца и “Максових месара”, заједно са “домољубним” поносом на достигнућа “Олује” на концертима “Томпсона” усред Европске уније, исти је нацифашизам 2.0 против којег је Русија покренула Специјалну војну операцију, а Европска унија јој заузврат увела санкције и прети ратом.
“Томпсон” је на концерту 5. јула у Загребу дрско на мајици носио тамнички број усташког терористе који је у Америци осуђен на доживотну робију због отмице авиона и подметања бомбе на железничкој станици у Њујорку 1976, године, а пола милиона Хрвата предвођених премијером Пленковићем, мноштвом званичника и Словенцем Јаншом уживали су у усташком балу вампира!
А Европска унија ни нелагодност да покаже!
Замислите да се на концерту који велича Хитлера у Берлину окупило 11 милиона Немаца? То Европа можда не би преживела, али би на 5 милиона Украјинаца у Кијеву на концерту који велича Бандеру вероватно гледала са осмехом.
Западне силе су створиле системске препреке које деценијама ефикасно спречавају појаву неонацизма у Немачкој, али као да се последњих месеци и те препреке руше, а потомци нациста заузимају кључне државне позиције у Западној Европи. А за русождерске и србождерске режиме на Западу нема никаквих препрека, они су добродошли!
Ипак, срећом, концерата неће бити ни у Кијеву ни у Берлину, јер се Русија покренула, али шта ћемо са Загребом?
Русија би могла и морала да јавно реагује и упути протесте Загребу и Бриселу, али главно је питање: шта да ради Београд?
Ако су до сада прагматични разлози наметали да и Београд и Брисел настављају своју немогућу представу – “процес уласка Србије у ЕУ”, сада имамо допунски повод и моралну обавезу да се дистанцирамо и од прославе злочина над Србима и од Европске уније у којој је таква прослава нешто нормално.
Разбијању Југославије од стране западних сила у којем је кључни домаћи чинилац била усташка емиграција и стварање, на темељима злочина против Срба, нове “независне” хрватске државе, супротстављали смо се колико смо могли. Русија (и Кина) тада нису имале снаге да нам помогну.
Хрватска је постала чланица ЕУ 1. јула 2013. године. Етничко чишћење и ускраћивање основних људских и имовинских права Срба били су основ помоћу којег је Србија могла да онемогући улазак Хрватске у ЕУ, али марионетска власт ДОС-а годинама није ни помишљала да по том питању нешто учини, а ни нова власт се у својим првим месецима није одлучила за такав курс. И данас имамо шта имамо – у саставу ЕУ државу утемељену на геноциду и етничком чишћењу Срба, чије државно руководство предводи најмасовнији концерт на европском тлу, прослављајући усташке злочине. А Европској унији је то ОК.
Да ли после овога сме да опстане “наше стратешко опредељење за чланство у ЕУ”? Да ли Србија може да тежи уласку у загрљај са усташама?
И није овде уопште ствар у томе да се на “екстремни хрватски национализам” одговори “екстремним српским национализмом”. Ствар је у томе да антифашизам мора бити темељни принцип и црвена линија за сваког човека и сваку државу у људској заједници.
Разлога има довољно, а концерт у Загребу би требало да буде повод да се замрзне поступак уласка у пуноправно чланство проусташке Европске уније, па да се, ако треба, о настављању тог поступка, народ изјасни на референдуму.
Наравно, Србија треба да настави сарадњу са европским народима и државама, али она ће, својим дистанцирањем од опасног историјског ревизионизма ЕУ бирократа, који прети Србији, Русији, али и читавој Европи, у ствари помоћи и себи, али и европским државама да са странпутице скрену на исправан пут слободе, равноправности и братства.
За Србију и Европу постоји и пречица у бољу будућност – евроазијски пут. Одустајање од историјски превазиђене политике злочина коју је Запад спроводио вековима, а од које већ одустају и саме САД, води на тај пут спаса. Србија има све услове да буде предводник Европе на том путу. Србија има своје резервисано почасно место у светској већини, коју предводе Русија и Кина и у свим асоцијацијама и интеграцијама у којима оне учествују. И једино са тог места моћи ће да рачуна да поврати оно што јој је отето злочиначком политиком НАТО и ЕУ.
А Русија и Белорусија су већ изнеле свој заједнички предлог за усвајање Евроазијске повеље о разноликости и мултиполарности у 21. веку, као доказ да је сарадња могућа на бољим и здравијим основама, преноси РТ Балкан.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Не пратим шта се дешава у хрватској. Гледам да у трговини не купујем њихову робу, наравно због квалитета.