Posle kiše: Nešto se dešava sad u tvojoj duši, možda ti već čuješ zlatni žitni šum?
Stevan Raičković
Posle kiše
Nisi sam,
Pored tebe rastu travke i savijaju se.
Tri šiljata lista nešto čudno šume.
Skakavac je skočio sa busena na cvet.
Otkinut rep guštera je novi stanovnik:
Niko sem tebe ne zna da se umnožio svet.
Nisi sam,
Gaziš trulo lišće bosim nogama.
Pod petom si prelomio prut:
Jedna ptica prhnu preko tvoga ramena.
Prislonio si uho dole:
Ti bi sad da čuješ pesmu kamena.
Nisi sam,
Kome li se tvoje oči smeškaju?
Možda misliš da te ostavio um?
Opet gledaš crnu zemlju što se puši.
Nešto se dešava sad u tvojoj duši.
Možda ti već čuješ zlatni žitni šum?
*
Stevan Raičković
Pročitajte još:
Otvaraju se oči svih živih, ponovo nevini krugovi… Ljudi se bude bez oružja
„Dođi u travu visoku da ti cvetovi poljube kolena.
Cvetovi lepo ljube, kao jedina žena…“
Kad sam služio JNA, bio sam dobar sa par momaka iz Podgorice, i jedan mi je tražio malu crvenu knjigu Raičkovićeve poezije koju sam imao, da ulepša pismo devojci. Kao da je juče bilo.
Preosetljivi i dugočujni Raičković !