После 12 година реформи ми смо једна деморалисана и осиромашена земља
1 min read
Србија, земља у којој је држава одувек имала неограничену моћ, сада се нашла практично без државе. У парламенту нас уважени народни представници упозоравају да би на некој следећој фудбалској утакмици могло бити „много крви”. Је ли ми то плаћамо уважене народне посланике да на спортским приредбама не би било „много крви и паравојних хулиганских група”, или их плаћамо да академски индиректно констатују да се закони у овој земљи не поштују, да је правосуђе немоћно, да је Уставни суд вредан сажаљења, да они који су овако „правно перфектном” реформом правосуђа нанели свима нама милионску штету, а нико да их због те работе позове на одговорност?
Радници месецима не примају плате, па блокирају пруге и путеве, све резултат демократских реформи у последњих 12 година, реформи које су Србију оставиле и без државе и без привреде. Социјалне последице су катастрофалне, већи део становништва живи на ивици сиромаштва, људи све више губе наду, припадници образоване средње класе више не знају како да преживе. Криза је дубоко захватила све слојеве друштва у Србији, владу и њену политику, морал, спорт и културу, политички систем у целини.
После 12 година реформи ми смо једна деморалисана и осиромашена земља у којој лопови који су је опљачкали још уживају и слободу и уважавање. А понеки се на мала врата враћају и у систем власти.
Српским друштвом завладала је апатија, медији су мање више таблоидизовани, школство је на ивици пропасти, омладина је незаинтересована за политику и ако се овај тренд настави Србија ће се сврстати у ред земаља „четвртог света”. Владајуће странке, у жељи за што већим рејтингом, примају у своје редове демоне прошлости, политичаре-превртаче, „птице грабљивице”. То је стари историјски хендикеп Србије, тако је краљ Александар после 1918. примио у редове краљевске војске многе официре бивше аустроугарске војске и сви су редом 1941. године издали Југославију.
Увек када се у Србији мења држава, када на овај или онај начин треба да буде успостављена, из политичког подземља се, управо попут птица грабљивица, уздижу демони прошлости, поборници чистог етатизма, наклоњени деспотизму и тоталној бирократији. Они тврде да је њихов модел једини који су грађани Србије одувек желели и разумели.
Политика која је за себе тврдила да је отелотворење демократије изазвала је у међувремену и велико непријатељство према тој истој демократији. Јер, 12 протеклих година били су катастрофалан експеримент у животу Србије, сецирање наших живота „на живо”, стотине опљачканих предузећа и стотине покрадених милиона евра, радници избачени на улице. И још нико од крупних риба за то није правоснажно осуђен?
