Posebnu zahvalnost dugujemo Tumbi, Ivaniću i Stojkoviću

Piše: Velimir Eraković

Čini mi se da previše o sličnim stvarima raspravljamo na ovom portalu, da su nam stavovi identični i Bogu hvala da imamo neko svoje glasilo preko kojeg se posredstvom društvenih mreža možemo čuti.

Ja sam mislio da malo promijenim tematiku, izađem iz politike i uđem u sport. Prije svih mojih analiza koje će uslijediti, NVO Biljarda poziva sve pravoslavce na sabor 15. juna, da čujemo mitropolita i cetinjskog tajnovidca a možda ponešto naučimo. Važno je da dođemo u što većem broju da bi raskolnička crkva i vlast Nato pakta odustala od nauma da u Crnoj Gori napravi ukrajinski scenarijo.

Dovođenje Veselina Veljovića na čelo policije odmah se sumnjalo na moguću militarizaciju iste, a to je nakon par mjeseci potvrđeno angažovanjem Zorana Lazovića, osvjedočenog švercera cigara, droge i alkohola. Njegovim dovođenjem za pomoćnika direktora uprave policije i to što će on rukovoditi najsloženijim poslovima u borbi protiv organizovanog kriminala, znači da žabokrečina ili dno koje smo dohvatili nema kraja.

Takođe veoma važno radi javnosti napomenuti da se Duško Marković i ekipa iz Granda ne podnose i da su mogući stalni incidenti. Ali kako je bilo do sad tako će još nadam se malo vremena i država će se prepustiti na upravljanje građanima koji žele da žive složno u njoj. Zar je toliko teško donijeti zakonsku odluku da u ovako maloj zemlji sva prava pripadaju svima.

Posebnu zahvalnost pošto sam obećao da ću malo o politici, dugujem najtrofejnijem srpskom treneru i najvećem džentlmenu fudbala u bivšoj SFRJ, Ljubiši Tumba. Zahvalnost dugujem Ivaniću i Stojkoviću i napominjem ih da je važniji ponos, nego ne znam kakvo bogatstvo.

Ja nijesam od onih koji jedva čekaju da igra reprezentacija Crne Gore, pa da zabadaju prst u oko ako neko pogriješi ali sam naravno kao i svi tradicionalni, izvorni Crnogorci spreman da prisusutvujem utakmici i odslušam himnu kad reprezentacija ne bude privatna i kad se ne bude intonirala himna ratnog zločinca.

Mi smo se uvijek hvalili Kosovom i Metohijom. Kosovo i Metohija je bila crnogorska zemlja. Znači mi smo sada napravili fenomen, iako su ga priznale Nato sile, mi smo odigrali meč sa onima koji su nam ukrali teritoriju, pobili stanovništvo i koji suštinski ne postoje. Kao da smo igrali sa duhovima. Moramo mnogo da se promijenimo. Vidite da svi rade protiv nas i da je jedinstvo opozicije nemoguće. Zbog toga o zaludnu poslu vremena ne treba trošiti.

Za kraj da se osvrnem na poraz Srbije u Ukrajini od 5:0, smatravši da znam razloge zbog čega je došlo do toga. Otkako je Zvezdan Terzić dosao na „Marakanu“, a Kokeza u fudbalski savez, sve je uništeno. Tvrdim i dokazaću da Zvezda u zadnje tri godine nije odigrala poštenu utakmicu.

Kako onda iz takve lige očekivati rezultate. Grandiozni Slobo Milošević nije mogao da gleda namještene utakmice, pa je čak i Obilić morao da igra pošteno ili krijući prijeti po tunelima fudbalerima. Ovo bi mogli da analiziramo koliko god hoćeš vremena, ali ne bi bila smisao i ne bi dovelo do napretka.

Fudbal je postao milionski sport. Više milionera je u klubovima nego na Forbsovoj listi ili na spisku bilo koje banke, a to samo da bi se zadovoljio ego Aleksandra Vučića. Sjećajte se kako je Zvezda odigrala protiv Liverpula, sjećate li se protiv Napolija u obadvije utakmice i primila 13 golova od PSŽ. Kažu da je majka budila ovoga Stojkovića što igra za Crnu Goru za trening i rekla mu, ustaj sine evo je 6h, da je onako bunovan pitao „šta je majko, da nije Kavani“.
Međutim, Zvezda se nije obrukala. Zvezda je imala sjajnu organizaciju utakmica, kireografiju uvjek posvećenu Kosovu i jasan odnos prema obavezama. Duplu krunu nije osvojila, jer je izgubila od najvećeg tima sa ovih prostora. Tima čije ime još odliježe Santiago Bernabeom, Old Trafordom, Torinom, Ujpešt Dožom, Li itd.
Niko više ne gubi 5:0, ni od jačih reprezentacija a ne od Ukrajine. Niko se ne ponaša onako indolentno, sramno, ne dajući ni promil onoga što posjeduje samo da bi sačuvao nogice za sledeću utakmicu. Poslije 5:0 od Ukrajine srpski fudbal je mrtav. Služiće samo kladionicama da neko odigra utakmicu koja bude namještena.

Vlada Srbije se ne razumije u sport, pa da nije induvidualnog kvaliteta, fanatične želje i volje košarkaša i vaterpolista, kao i zlatnih odbojkašica, medalje ne bismo imali.
Da zlo bude veće, pošto živim u Crnoj Gori, moram prokomentarisati ministra Janovića. Taj da se za zelen bor uhvati, osušio bi se. Na putu smo da sport u Crnoj Gori prestaje da postoji. I da završim sa šmekerom Duško Vujoševićem kome želim brz oporavak i čovjekom koji je pokazao da ne može sve da se kupi, već da mora da postoji red, rad i disciplina. Tada će pljačke pod koševima i na fudbalskim terenima prestati, a mi ćemo gledati kao nekada svaku utakmicu i pokušati da mlade naraštaje uvedemo u sport. Da spasimo državu koja je već propala.