Порука путује, и након 24 године…
1 min read
Милан Младеновић
Пише: Јован Јоле Вучуровић
Истина је, Милан Младеновић је симбол музичког квалитета, набујала ријека пјесничког и свирачког талента, симбол и изданак једног времена. Али, мислим да његов животни печат није само у тим чињеницама или у томе да су генерације наставиле да га слушају и након смрти, његова снага није само ни у ЕКВ-у или Шарлу.
Та величина је у порукама и начину на који су оне примљене међу генерацијама. Осамдесетих су дјеловале ослобађајуће у још присутном једноумљу, деведесетих, док смо газили преко раскомаданих тијела и идеја, имале су исцјелитељску моћ, али испало је да су најпотребније ових последњих година када се, ’’слепи и глуви’’, рађе препуштамо бесмислу него трагању.
Те поруке су основ и на њима су се практично базирали интелектуални почеци, па и животи разних генерација. Они који су их усвајали, могли су да крену на пут, без страха да ће их негдје иза угла сачекати незнање и бахатост. И ту видим његов животни печат.
Да, говорим о Милану као интелектуалцу, али не о неком егу који од своје самодовољности ,,жваће’’ људе, већ о слободном човјеку који је у старту препознао да има мисију и који је све што има расуо изнад градова.
Ово није препорука или позив да Милана уврстимо у школске програме или на факултете, али ајде да признамо да се непрестано иде трагом његових порука, исто онако како се иде и трагом оних које су послали, напримјер, Миљковић, Настасијевић, Дис или Ујевић.
To Jole
Brat, legenda. Jole Vučurović.
Prekrečićemo taj mural a uskoro će se Joletu sa te fasade smiješiti Ljubo Čupić čisto da ga podśeti ko je Ljubo a ko je „Jole“.