ИН4С

ИН4С портал

Портрети забринутих и жене које покрећу живот

Зачуђени, запитани, са страхом и бригом који се лако читају на лицу, али и заустављени у уобичајеном кретању и активностима, такве утиске остављају људи на посматраче у време епидемије вируса корона, тог невидљивог непријатеља који нам је за неколико месеци изменио живот.

фото: Центар за културу „Божидарац”

Зачуђени, запитани, са страхом и бригом који се лако читају на лицу, али и заустављени у уобичајеном кретању и активностима, такве утиске остављају људи на посматраче у време епидемије вируса корона, тог невидљивог непријатеља који нам је за неколико месеци изменио живот.

О тим људима којима запажа очи, чело, кости лица и све то везује у једну целину коју чини глава, не неког одређеног човека, већ апстрахујући нови лик, сликар Миодраг Елезовић урадио је серију цртежа и представио их на изложби под називом „Главе”, а Марија Алексић, инспирисана ограниченим кретањем и изолацијом током ванредног стања због ковида урадила је 15 цртежа жена. То су постаменти, жене које мирују, а заправо покрећу енергично и храбро живот напред. Због тога је поставка добила назив „Кретање”.

Ове две изложбе цртежа приказане су у галерији Центра за културу „Божидарац”. Међу женама које на овом радовима имају симбол споменика препознаје се и се Симонида, најмлађа српска краљица на двору Немањића, али и многе друге жене, из различитих епоха, које су покретале па и сада покрећу живот напред. Отуда и контраст да у статичној форми показују снагу и одлучност.

– Оне на мојим радовима нису смештене у одређени простор или време и могу да се нађу било где – у башти и у фотељи – каже Марија.

Ауторка додаје да је сваки лик урамљен црном бојом, а то је према њеним речима боја мира и духовности.

– Моји ликови су духовна бића, у сталном покрету. Ту покретљивост дају им и наранџаста, жута, плава… Оне дискретно исијавају и такве, статичне, а духовне жене овим исијавањем увлаче посматрача у свој свет – поручује она.

Професор Елезовић каже да изложбе иако различитог ликовног рукописа имају исту тему, а то је људска психологија и жеља да се прикаже све ово што нам се дешава. Он подсећа да је велики број цртежа на којима су лица радио и деведесетих година у време распада бивше Југославије, када су људи били у безнађу, забринути и затечени питајући се шта се то њима и свету око њих збива. Ти радови су, каже сликар, донедавно били затрпани у фиоци, а сада могу имати сличну врсту читања јер је у питању поново човек и брига за здравље која се надвија над читавом планетом.

– Зато лица која сликам немају име и презиме, она нису реалистична и сенке су у првом плану – истиче Миодраг Елезовић.

Прочитајте ЈОШ:

Снима се наставак „Лудих година“: У центру приче Жикин унук Миша, кога ће играти Никола Којо

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *