Породице жртава „Лоре“ поднеле 30 тужби: Водили их на лажна стрељања
Затвор "Лора"
Општинском суду у Сплиту почеле су да стижу прве од укупно 30 тужби породица мучених и убијених у војном затвору „Лора“, након чега би Хрватска требало да им исплати рекордних 1, 2 милиона евра. Ови процеси су уследили након што је пропао покушај да већина њих дође до правде и материјалне сатисфакције вансудским поравнањем са државним тужилаштвом Хрватске. Сада је цео случај преузела адвокатска канцеларија Анте Нобила које је Далматински комитет за људска права одредио да заступа све жртве и породице настрадалих, преносе „Вести онлине“.
Тај портал преноси дио тужбе која је поднета у име Љубише Геруна и Веса Деретића из Требиња. Обојица су имала по 24 године кад су пребачени у „Лору“ и тамо су провели по 93 дана, од 14. маја до 14. августа 1992.
Након што је државно тужилаштво Хрватске 18. јуна ове године одбило њихов предлог за вансудско поравнање они су сада тужили Хрватску због психичког и физичког малтретирања.
У образложењу тужбе, њихов адвокат Анте Нобило је навео и следеће:
„У наведеном периоду Тончи Вркић и други, а Анте Гудић, Анђелко Ботић и Емилио Бунгур током маја и јуна, заробљенике, посебно оне из блока Ц у коме су били смештени заробљеници које нису евидентирали, свакодневно су премлаћивали ударајући их ногама рукама, бејзбол палицама, а већ рањене заробљенике прикључивали преко штипалица на ушне шкољке и полне органе на тзв. пољски телефон пуштајући јаке ударе индуциране струје, гурали пиштољ у уста и претили да ће их убити, одвозили на лажна стрељања, шмрковима поливали водом под великим притиском циљајући управо у места која су повређена на телу, присиљавали на блудне радње, да једни друге туку улазе у пасје кућице и лају, клече и купе устима отпатке по тлу тако задавши тешке телесне повреде Љубиши Геруну и Веси Деретићу“, стоји у тужби у којој сваки тражи по 245.750 куна, односно нешто више од 35.000 евра.
Тончи Мајић, председник Далматинског комитета за људска права, каже за „Вести“ да је ова организација доставила одштетне захтеве адвокатској канцеларији Нобило још пре 10 година, а да су им се у међувремену прикључиле и тужбе породица које траже одштету за своју убијену децу, браћу и друге сроднике.
– Од правосуђа државица које су отклизале у четништво и усташтво није разумно очекивати бог зна шта. Поготово не у разумном року. Мада ће сви који туже напослетку бити обештећени, износи које ће добити крећу се – с моје тачке гледано – између омаловажавања и увреде – истиче Мајић.
Najuzasniji logor u poslednjem ratu!!!
Zarobljenici su umirali u najtezim mukama.
Nemojmo to zaboraviti, doci ce dan da se i ti strasni zlocini r obelodane do kraja.
Slava umorenim srpskim zrtvama !
Тончи Мајић, председик Далматинског комитета за људска права, би требало да зна да четништво и усташтво никако не могу у исту раван, те би он да амнестира усташе позивајући се истовремено на четнике. То је провидан и јалов покушај. У толико се ничем добром од овог комитета не надам што доказује и ВИСИНА потраживаног износа накнаде штете од 35.000 еура, што је додатно понижавање жртава усташке наказности, ненормалности и тешке патологије коју су упражњавали у Лори, и коју упражњавају над Србима кад год им се за то пружи прилика .