Poraz hrabre Srbije na EURO premijeri
Foto: Tajnug AP
Fudbaleri Srbije poraženi su na premijeri na Evropskom prvenstvu protiv Engleske rezultatom 1:0 u okviru grupe C.
Prema pisanju Novosti, konačan rezultat, 0:1, samo delimično otkriva koliko su teško Englezi pobedili Srbe u meču u kojima su „otpisani“ i te kako pokazali zube vicešampionu Evrope.
Ako je iznenađenje bilo što je selektor Dragan Stojković Piksi počeo meč sa dva napadača, Mitrovićem i Vlahovićem, iako je naspram sebe imao po mnogima najvećeg favorita za titulu od kog bi se većina rivala „štrecala“, nije bilo iznenađenje ono što su Englezi uradili u prvoj polovini uvodnog poluvremena.
Dominirajući na obe polovine terena, konstantno su tragali za pukotinom u srpskoj odbrani, a nju su i našli kada je agilni i dotad najčešće korišćeni, Saka, s desnog krila centrirao u 13. minutu. Poslednja linije Srbije je tada popustila – nakon što je lopta preletela centralnog engleskog napadača, Kejna, iza njegovih leđa „iskrao“ se Džud Belingem i glavom iz peterca postigao pogodak.
Činilo se u tim momentima, i onim neposredno potom, da će Engleska svoj nesumnjivi kvalitet odmah krunisati i novim pogotkom – prosto, poviajli su se srpski redovi pred naletima suparnika, a ne da se izdržalo to, već se i krenulo u supronom pravcu.
Do poluvremena „slika se promenila“ na Šalke areni u Gelzenkirhenu, ne drastično, ali dovoljno da se probudi optimizam hiljada srpskih navijača, koji možda jesu za nijansu bili malobrojniji od rivala, ali jesu videli bolju Srbiju. Čak i kada bi se desili pehovi, poput prinudne izmene kada je na levom krilu Mladenović morao da zameni povređenog Kostića, koji je u suzama napustio teren.
Stojković je na predahu izvršio jednu rokadu, opomenutog Gudelja je zamenio Ilićem, što se pokazalo kao potez koji je dodatno učvrstio igru na centru terena gde su dotle Deklan Rajs i Trent Aleksander Arnold često radili maltene šta im je volja, ali je promenjeno još nešto.
Srbija je krenula i konkretnije, i „brojnije“ u svoje akcije, nisu više bili usamljena dva napadača, već su im se pridodavali i „veznjaci“, a pritom kao da je na dugme bio uključen izvrsno organizovan presing na suparničkoj polovini terena.
On je i onemogućio Englezima da lako (ponekad – i da uopšte!) prelaze s loptom na srpsku polovinu igrališta, a sve češće je i dovodio do toga je lopta po minut, dva bez prestanka u posedu „orlova“. Šansi, onih „stopostotnih“, nije bilo, ali konstantna opasnost po selekciju „Gordog Albiona“ pretvarala se u srpsku dominaciju koja nije potrajala samo 5, 6 minuta, već se protegla na dobar deo drugog poluvremena.
Plela se mreža oko gola koji je čuvao Pikford, pretili i „provopozivci“, i zamene (Dušan Tadić i Luka Jović su ušli umesto Lukića i Mitrovića), a tek ponekad bi se nešto dešavalo na drugoj strani terena. Istina, kada bi se zbivalo, bilo je opasno, poput prečke koju je pogodio Hari Kejn (posle nedosuđenog faula nad Veljkovićem), i to prečke koja je pogođena usled dobre odbrane Predraga Rajkovića, ali mnogo zanimljivije je bilo pred Džordanom Pikfordom.
Imao je dosta posla golman Engleza, morao i da interveniše ali i često da strepi od pokušaja Srba koji, nažalost, nisu urodili plodom, pa je izvrsna igra „orlova“ ostala nenagrađena bar bodom.
Sledeću utakmicu Srbija igra u četvrtak, 20. juna, u tri popodne protiv Slovenije, koja je iznenadila Dansku u prvom kolu.
Aleksandar Mitrović posle meča
„Pokazali smo zube. Izgubili smo utakmicu u prvih 20 minuta gde smo se povukli. Čekali smo da primimo gol, onda smo živnuli. Drugo poluvreme smo izašli bolje, hrabrije. Odigrali smo dobru utakmicu, mislim da smo zaslužili bar nešto, ali to je fudbal. Imamo dve bitne utakmice još. Da se oporavimo i pripremimo za to.“
Kad se peva himna pomislio bi čovek da će da ne samo pobede Englesku, nego i da osvoje i koloniziraju Nemačku. A kad izađu na teren da ti se smuči od kukavičluka. Kako i neće kad su nam glavne emisjije Parovi i Zadruga, a tv Pink, Hepy, a od novina Informer.
Reprezentacija Srbije je sastavljena od odličnih igrača, vrsnih i po tome je u vrhu ovog Prvenstva. Međutim, kad politika uplete prste ovako se sve završava. Piksi, koji iz utakmice u utakmicu pokazuje svoju nestručnost, dokazuje i svoje ponašanje koje nije za jednog selektora. U početku je barem ćutao, a sad pokazuje da je pitanje da li je pročitao makar ,,Orlovi rano lete“ ili nešto drugo od lektire. Započeti utakmicu sa dva centrafora ( Vlahoviću treba pet minuta da se okrene i da vidi gdje se nalazi i samo je uputio jedan udarac na gol koji je golman Engleza lako ukrotio, a o Mitroviću ne bih trošio riječi, jer nije trebao da bude pozvan), a igrati ovako kukavički i kad su se odvažili da zaprijete osrednjem timu Engleske sve je to bilo s sa suludom namjerom da se ušetaju u protivnički gol. Jedina svijetla tačka, kao i uvijek je bio Pavlović igrač skromnog znanja, ali velike borbenosti i s dosta kondicije, što je sve značajno za moderni fudbal. Saka ga je propisno namučio dok nije shvatio šta treba da radi, a onda je uspio i da ga izbaci iz igre. Izlaskom jednog takvog igrača, kao što je Saka, koji na sreću i ne posjeduje pored trke i driblinga centaršut kakav treba pametan selektor je trebao da prilagodi igru i da ne samo izjednači, nego dokosuri blijede Engleze, s kojima je izašla na kraj i jedna Crna Gora, kad su imali Runija. Igrači, ne slušajte Piksija, igrajte kao da nije na klupi, počnite da se borite, primijenite i svoje znanje i pobijedićete sigurno i Sloveniju i Dansku. A to je i dovoljno za prolaz u nokaut fazu. A tamo ne bi bilo loše da na klupi bude neko drugi, bilo ko iz Stručnog štaba, samo ne Piksi, To je moj stav koji sam iznio i prije prvenstva i pokazuje da sam u pravu.
(1 od 4) Zašto je fudbal važan? Zato što je on ogledalo nacionalnog karaktera. Šta smo to sinoć videli u ogledalu? Videli smo jednu kukavičku, pravu vučićvsku Srbiju. Videli smo đurićevskih 5:0 za nas (ali u panjevima, kako bi oni stariji rekli) dok je ono što se piše 1:0 za Engleze, tj. 3 boda njima, nama nula.
I još smo dobro prošli pa se to onako vučićevsko-piksijevskim spinom još smatra za uspeh, malte ne, pobedu. Nije to bila loša igra pojedinaca pa čak ni cele ekipe. Nije to bila čak ni loša taktika. To je bio kukavičluk i samoponižavanje naočigled celog sveta. Ponovo smo videli unezverenog Piksija koji pljuje i hoće da se bije sa sudijom a da ni sam ne zna zašto.
Možda je ono nad Mitrom mogao čak da bude i penal i da izjednačimo, ali to ništa ne bi promenilo od prethodno rečenog. Samo bismo se još više zavaravali ‘da smo netko’. Neverovatno je da se neko mesecima priprema za prvenstvo Evrope i onda izađe na teren bez ikakve ideje. Oni koji malo bolje vide mogli su da naslute sve što će se desiti već iz usiljenog pevanja himne. Dobro je da barem nisu ruke na srce stavili.
Ko to nije uočio, trebalo mu je najviše 20 sekundi da zna šta će se dešavati. Da li je preblago ako se strategija nazove pored kukavičke i moronskom? Verovatno jeste i tu ne treba biti nikakav stručnjak za fudbal. Izaći na teren sa dva centarfora i igrati nešto što čak nije ni bunker.
(2 od 4) Čujem da neko kaže da je to tzv. ‘blok’ koji nikada ranije nije postojao i sastoji se u tome da igrači stoje, ne trče, ne napadaju, ne oduzimaju loptu od protivnika, vraćaju golmanu 100 puta i čekaju da protivnik pogreši.
Igrati bez bekova i krila, bez veznog reda i sa dva centarfora koji vegetiraju na svojoj polovini – ja ću ipak biti velikodušan i nazvati to moronizmom. Ne znam da li iko drugi igra bez bekova ili je to Piksijeva inovacija? Protivnik, a pogotovo engleski način igranja sa centar-šutevima i odličnog igranja glavom, dobija šansu da centrira sa ivice šesnaesterca i da se njihova krila sprdajući dodaju preko naše odbrane.
Bajagi, naša krila treba da trče natrag i da izigravaju bekove pored mnogo brzih engleskih krila, a kada ostanu predriblani, halfovi istrčavajau da koriguju i ostavljaju prazan prostor za protivničke napadače ispred golmana. Još kada imate takvo uparivanje da je na drugoj strani robusni Belingam, brži i za dve glave viši od Živkovića, koji bi kao bek trebao da ga zaustavi, onda moja pomenuta velikodušnost zaista nema osnova.
Da li je Piksi ili već ko, pogledao neki snimak da vidi ko su i kakvi su engleski igrači? Pored nas je ispalo da su Englezi poput Brazilaca veliki tehničari, precizni dodavači lopte, koji 10 puta dodaju dok mi niti možemo niti pokušavamo da oduzmemo.
(3 od 4) I sam sastav tima ukazuje da je tu bilo mnogo babica. Pošto nije mogao da se odluči za Mitra ili Vlahovića, stavio ih je obojicu, Sergej igra na svakoj utakmici a još nismo videli ni jednu njegovu igru, Tadić je na klupi zbog ‘taktike’, Gudelj je levo smetalo i verovatno u timu na Cecinu intervenciju. Halfovi su previsoki da budu bekovi za brza protivnička krila.
(Da li prosečni igrači u prosečnim stranim ligama treba uopšte da igraju? Ako ni tamo nisu među najboljim, nije im mesto na evropskom/svetskom prvenstvu. Mnogo je bolje uzeti mlade talente iz domaće lige koji će samo srcem na terenu pružiti duplo više i garantujem da bi bili konkurentni bilo kom protivniku.
Ovako, svi su se uklopili u taktiku koja se može nazvati ‘mrtva puvala’, čiji je cilj samoponižavanje gledalaca na stadionu, pored televizora i cele nacije. Znamo da će plaćeni spin majstori u medijima videti ono što niko drugi nije video i da će nas proglasiti barem moralnim pobednikom, iako od nekog morala nije bilo ni traga.
Zato i imamo preslikanu situaciju stanja nacije na fudbalskom terenu. Jasno je da je srpski fudbal zarobljenik političke i klasične mafije i da selektor može biti samo neko ko je u talu sa njima i ko će pristajati da mu neko drugi sastavlja tim. To je kancer koji već decenijama razjeda i uništava naš fudbal tako da ni juče nismo mogli da vidimo ni onaj minimum koji bi bilo normalno očekivati od manje više umišljenih zvezda.
(4 od 4) Da se bude fer, njima nije bila ni data mogućnost da se bore i pokažu šta zaista ili navodno znaju. Odlazak Piksija neće ništa promeniti jer smo već videli i bolje selektore koji nisu uspeli da fudbal otrgnu mafiji. Znamo da su Englezi po mnogima najpodlija nacija (barem njihovi političari), koja će čerčilovski sve učiniti da nekome zlo učini ali se mora priznati jedno – oni igraju pošten fudbal, svakome je omogućeno da pruži svoj maksimum i oni to manje više i pokazuju, i u domaćoj ligi i na prvenstvima.
Kada bismo onim našim koji ne prate fudbal, niti znaju pravila, u najkraćem opisali šta se to desilo, najkraće objašnjenje bi bilo – kako branimo Kosovo – eto tako smo i odigrali protiv Engleza.
Hrabre? Prvih pola sata je bilo kukavički na kvadrat.
Kad nema pravog majstora i vođe,nema tu šta da se traži.
Koje zube ste pokazali sram vas bilo ,ka da igrate u podsavez.prepali se ka p….e.ka da su vam kamenje svezali za noge .jedino je piksi hrabar bio.mada vi ste onlajn igraci piski je bio veliki igrac.