• Култура

Потрага Срба за Иловичком крмчијом: Хрватска или Ватикан

1 min read

7 година ‎ ИН4С

„Иловачка крмчија је од немјерљивог значаја за традицију не само нашег него и руског народа. Јер је и руском, исто као и српском, послужио као основа за изградњу првих законика како црквених, тако и грађанских. Зато има огроман значаја и за нас и за нашу православну браћу“.

Номоканон Светог Саве; фото: Спутњик

Иловичка крмчија настала 1262. године најстарији је сачувани препис Номоканона Светог Саве. Овај вриједни рукопис Хрвати су током Другог свјетског рата украли из српског Музеја и пренијели у Хрватску.

Гдје се данас то српско благо тачно налази, није сигурно утврђено. По једним тврдњама Хрвати су га 1995. године предали Ватикану, а по другим се још налази у Загребу у библиотеци Хрватске академије наука и умјетности, јавља Спутњик.

Покрет за обнову Краљевине Србије покренуо је иницијативу да се коначно утврди гдје се налази, и да се један од највриједнијих докумената наше историје коначно врати тамо гдје и припада.

Предлог да се држава и црква уједине и заједнички затраже назад вриједну српску баштину упућен је Влади Србије и Српској православној цркви.

„Ријеч је о изузетно вриједном документу, јер се ради о једном од првих наших оставштина и показатеља колико Србија дуго постоји. Крмчија Светог Саве је номоканон или збирка првих грађанских и црквених списа које је Свети Сава заједно са својим ученицима скупљао. То је зборник прописа из Византије и можемо рећи да је то први српски Устав“, објашњава за Спутњик предсједник ПОКС-а Жика Гојковић.

Законоправило или Крмчија регулисало је веома велику област друштвених односа. Имало је 70 глава: 6 уводних, 44 црквеног права и 20 свјетовног права.

Законоправило није само пуки превод византијских грађанских и црквених правних аката, него садржи и тумачења која је написао Свети Сава.

Сачувано је више преписа Савиног Законоправила.

„Имамо неколико преписа: један се налази у Москви, четири се налазе у Србији, а овај најјважнији још не знамо са сигурношћу гдје се налази. Најважнији је зато што је из 1262. године, а сви остали су касније начињени“, каже Гојковић.

Иловички препис настао је у 13. вијеку у манастиру Светог Арханђела Михаила на Иловици, у данашњем манастиру Светих Арханђела код Тивта, гдје се налазило сједиште Зетске епископије.

Писан је на пергаменту и има 398 листова.

Исте године када је настала Иловичка крмчија, начињен је један препис на бугарском језику. Са њега је 1284. године сачињен препис за Русију, тзв. Рјазанска крмчија.

„Иловачка крмчија је од немјерљивог значаја за традицију не само нашег него и руског народа. Јер је и руском, исто као и српском, послужио као основа за изградњу првих законика како црквених, тако и грађанских. Зато има огроман значаја и за нас и за нашу православну браћу“, истиче Гојковић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: