„Оче, шта се то дешава у Црној Гори?“ Не прође нити један дан да ме неко од пријатеља, кумова, познаника не пита то питање.
о. Дарко Ђого
Пише: О. Дарко Ристов Ђого
„Оче, шта се то дешава у Црној Гори?“ Не прође нити један дан да ме неко од пријатеља, кумова, познаника не пита то питање. Оно је једно од оних вјечитих питања у којима не стаје само дневна брига човјека из Српске за Србе у Црној Гори већ својеврсна метафизичка запитаност над самим собом, над српским народом у цјелини, над једним простором који је уједно свој, близак, рођен, неотуђив али се управо у том простору идентитетске интимности, у тој географији самога себе, догађа и стално се понавља нешто злокобно непознато, константно изненађујуће.
Од малих породичних историја (пријатеља које више не препознајемо јер су од најрођенијих, од људи који су са нама дијелили не само ставове, већ и претке – најприје постали другачији Срби, а понекад и други народ) до великих историјских догађаја у којима се видјело да наша љубав није довољан разлог да неко остане у загрљају, Црна Гора је непрекидно питање Срба са обје стране Таре.
И то питање ће вам поставити једнако младићи који имају сазнања преко братских навијачких група из Подгорице или Берана, колико и сасвим сједи пензионери који желе да провјере колико су одговори које налазе на телевизијама и у новинама – „стање на терену“.
Када вас, међутим, народни гуслари, људи који познају историју сваког боја и мегдана, питају „шта се то дешава у Црној Гори?“, онда знате да њихова зачудност није проста знатижеља већ дубоки индикатор непоклапања оне слике коју је свако српско херцеговачко и романијско дијете усвојило са гуслама и на ђедовом крилу и онога што данас гледамо. Али најзачудније од зачуднијега јесте чињеница да ништа до сада није успјело да тог дјечака, пензионера или гуслара удаљи од имагинације те српске, десетерачке Црне Горе.
Када су 2016.године моји кумови, народни гуслари Влајко и Илија Работа покренули иницијативу да се подигне спомен-црква на хумкама бораца војске српске краљевине Црне Горе (који су погинули приликом заједничког одступања те војске и локалног романијског становништва, након аустро-угарске контра-офанзиве, у околини Пала, 1914.године), сматрали су изразом основног поштовања да позову тадашњег амбасадора Црне Горе у Сарајеву.
Одговор који су добили – онај да би одлазак Његове Екселенције био дипломатски скандал јер је црногорска војска била окупаторска сила на територији туђе државе – сажима однос савремене Црне Горе према својој прошлости. Она је селективни слијед дезинтегративних микро-наратива који је подједнако под страном окупацијом, колико и сама „држава“. Али неупоредиво важнија вијест од оваквог одговора Његове Екселенције јесте изненађење мојих кумова, честитих гуслара, истинских Срба. Десет година након сецесије остварене на покраденом референдуму, двоје деценије након слома елементарне честитости у лику Мома Булатовића – ми смо и даље изненађени чињеницом да Црна Гора из 1914.и Црна Гора из 2016 (или 2021) нису иста стварност.
Али мука да одговорим на питање није садржана само у немогућности мојих саговорника да се отргну од идеала Црне Горе, да се помире са ноторном чињеницом – да су процеси у њој већ одавно ишли у правцу идентитетске, политичке, па и родбинске сецесије, сецесије у пријатељствима и заједничким судбинама.
Проблем је што је заиста тешко било шта одређено рећи као одговор. Не само као кратак и концизан одговор. Не само као оно што се најчешће очекује – као ауторитативан одговор о идентитетским и политичким процесима. Већ можда још прије: тешко је рећи куда ће Црна Гора и даље ићи, када њом крмаре не само српска прошлост већ и садашњост у геостратешкој конјунктури у којој јесте – процеси који су трајали дуже од вијека и чији биланс ће такође трајати дуго.
Можемо ли уопште одговорити на то питање?
Како зналац политичких прилика нисам, а ни пророк будућих вјетрова, можда понешто одговора могу да дам само на основу историје душе, на основу повијести личних односа и судбина. Ако се оне уливају у историју, онда су можда и важне за њу.
Црна Гора ће морати да се суочи са вапијућим амбисом између њене српске прошлости и „подијељене“ садашњости.
Живјећемо искуство „подјеле“, свјесни да је чак и сам израз –еуфемизам којим се кривица за бившост наших најближих равноправно дијели на њих и на нас, иако смо ми остали оно што смо били. А они… одговор је уврједљив самом својом истинитошћу.
Заувијек рањени због заједничких слава и кумстава, ми ћемо и даље истовремено патити због браће која су у неком моменту одлучила да њихов црногорски идентитет подразумијева да више не припадамо истом народу. То што ће се многи од нас, опет, сасвим људски, отријезнити након Белведера, то што ће се многи заситити тражења најмањег могућег разлога да на саучешћима и у чекаоницама не ћутимо или бар да ћутимо без мржње – неће суштински промијенити ствар. Огромна већина нас ће и даље, што тихо и за себе већ пребољено, што гласно и плачно – патити за свим бившим сународнницима који то више нису. Иако су нам, можда, баш од исте мајке и од оца, браћа.
Ту тугу ћемо и даље ми носити теже него они. Не само зато што је и тада, под сваком страном окупацијом, управо као и сада било боље, лакше, једноставније бити „Црногорац“ – па себи, кад се не зна, или кад знају само они који треба да знају – додавати и дописивати српске одреднице и над-српска натприродна својства. Ми њих не можемо да разумијемо, а они могу нас – јер ми нисмо у стању да будемо друго у односу на оне погинуле војнике у хумкама на обронцима Романије. А они јесу. И не само да јесу: та способност човјека да не буде свој предак, када постане свеопшта, када постане свачија, када постане пречеста или чак – нормативна – угушиће и сами глас онога који то није постао.
Успоставиће се оно са чиме смо се сви сусрели: оно „ћути, не србуј, знаш да је тетка за Мила“ стање многих од наших слава и саучешћа. Успоставиће се она свеопштост тихости онога ко смо: оно ће се подразумијвати, али ће уврједљивост нашег српства опстати- И та прећутана уврједљивост српства у данашњој Црној Гори, та наша потреба да га, ако треба, и прогутамо као кнедлу, биће довољан разлог да га гутају и други, чак и они који не би јуришали на манастир.
Можда ће некога да тргне Томпсон и Белведер.
<
Можда ће неко схватити да многозначност појма Црногорац ни у једној својој верзији не би смјела да подразумијева човјека који је спреман да кидише на Манастир, да са мржњом гледа Србина из Бањана, Херцеговца чији су преци имали среће 1878 и несреће 2006.године – среће да постану дио једне а несрећу да остану дио друге Црне Горе. Али нико нам не може гарантовати да ће многозначност тог назива – коме свако према својој потреби може дати значење које му у том моменту одговара – неће опет у исту раван, својом хомофонијом са именом једног српског завичаја, управо опет замаскирати разлику у избору између онога који јуриша на манастир и онога ко на њега никада не би јуришао.
И ту долазимо до избора који ће неминовно морати да се начини и коју ниједан семантички трик неће моћи да отклони: семантички трикови, политички процеси, идентитетске клацкалице, прећутана свједочења прошлости ради мирне садашњости и свјетлије будућности неће отклонити чињеницу да један народ чине заједнички доживљај свога бића, својих коријена, својих смислотворећих казивања, својих сународника, своје дјеце.
Управо као у оном свима нама познатом детаљу из аутобиографске повијести Жарка Лаушевића, наша браћа се морати да се опредјеле да ли су и њихови преци дошли са Косова. Тајна тога одговора не крије се у нашим прећитаним српствима, ма шта ми о томе мислили. Лакоћа са којом ће се многи од њих иселити из заједничке прошлости, из његошевске вертикале, из завјетног памћења неће бити олакшана јер их ми нећемо напомињати на поријекло Орловића или српство Његошево.
То што ми вјерујемо да је довољно читати Његоша да би се они вратили Српству илузија је непримјерена култури у којој људи не читају, а и када читају, читају у кусим прилагођеним верзијама и са већ стеченим оквирима у које ће штива смјестити.
Шта ће бити са Црном Гором? Волио бих да знам одговор на то питање. Он се увијек чини једноставним, и њима и нама. Нама се чини да ће њена супстанцијална српскост одгурнути сада већ вишедеценијску наративну окупацију. Њима се чини да смо ми издисај непријатне прошлости, восак који ће на пламену интегрисаности Монтенегра у нови свјетски поредак ишчилити с временом. Ми не можемо одговарати за њих. Али можемо за своју дјецу, за њихове непомућене идентитетске и историјске представе и становишта.
Можемо да знамо ко смо, и поред туге за братом.
Јер ми морамо бити ту, ако се ико икада од браће врати.
32 thoughts on “Појам Црногорац не би смио да подразумијева човјека који је спреман да кидише на Манастир, да са мржњом гледа Србина”
Nije nego …
Super je mene u tom minusu između „nacionalnih“, komitaških Montenegrina i onih ničemu veljih Srba! Ista su to govna, ustvari.
… Sami me Bog pogledao, svoga posla Djikane.
Твој презир, презир „традиционалног“ четворонахијског Црногорца“ према „ничему вељим Србима“ раван је најчистијој „србомржњи“ монтенегринских комитара, јер потиче из истог тла душевног – из безграничне и незајажљиве људске сујете и потребе да се увијек буде најбољи, најљепши, најугледнији, увијек за цио Ловћен изнад све друге српске браће заједно! Та и таква таштина и онеспособљава вас и онемогућава вам да истински живите и браните српско јединство и његујете свесрпску братску љубав, која „не гледа ко је ко и одакле“, из ког краја јединственог српског отачаства, насљеђа Светих Немањића и Лазаревића и свих других светих предака наших , које и разједате и растачете, свак на свој начин.
… Tvoje su ambicije kolosalne, trudoljubne. Pa ti malo što sebe nijesi razumio, nego ti još i ja falim.
Čudo je taj čovjek koji nije spoznao sebe, njegov proriv da se namjesto sobom bavi drugima!?
Lakše mu živjet’, istina je.
… Pod srećnom zvijezdom, Pero.
Zaludan … Spašen. Daleko svega.
Iz šupljeg u prazno, poduhvat je za respekt.
Не бавим се у коментарима ја Тобом као Тобом лично, него као појавом у новоцрногорској стварности, у бити разбратничком, будући да је тако спремна да брата рођеног због другачијег мишљења назове како си ти нас инакомислеће ругајући се назвао!
… Poštuj i voli najpre sebe, da bi mogao da voliš i poštuješ drugoga!
Imenuj valjano da bi znao što i koga to voliš i poštuješ! Ljubi svoje ime i poštuj sebe, ako ti je da te i drugi poštuju! Ne zaboravljaj ko si i čemu si, ako si!
Providno je i podmuklo to podmetanje nacionalnog, hologramskog Crnogorca koji je antiteza crnogorskom Srbinu, onom stvarnom Crnogorcu koji je Crnogorac baš zato što je Srbin! … Nahijski, ne i bilo koji drugi.
I kako je moguće prenabregnuti tu kvalitativnu, vrjednosnu različnost, utilitarnu dvojnost i oprečnost samo na izgled istog pojma Crnogorac!?
… Poistovetiti bajagi nacionalnog, nekorjenskog, fantomskog, nesrpskog, otud i nepostojećeg Crnogorca, kako je moguće ne razlikovati ga od onog stvarnog Crnogorca ukorenjenog genski, istorijski, tradicijski, mentalno, i u svakom drugom pogledu u srpski etnos; Koga su provincijalno i lokalizacijski kreirale četri ključne okolnosti: geografija i pripadnost srpskom, istorija i tradicija; Kako su ga jednom i zauvijek pripadnost srpskom rodu, a onda i geografija, u cjelini identitetski determinisali kao Srbina iz Crne Gore, Cr-no-go-rca! Pride još i sav njegov istorijski degažman kao kruna u nadogradnji jednog posebnog čovjeka, posebnog Srbina!
Pri tom još i apstrahovati činjenicu da je taj Crnogorac zadugo bio oličenje srpstva! Zaogrnut, sada već zamalo i mitskim backroundom onoga slobodnog čovjeka i nepobjednog ratnika koji je baš on onaj najbolji Srbin, srpski Spartanac! Kako je moguće to šizofreno nastojanje i bezumno insistiranje da se na konto nepostojećeg nacionalnog Crnogorca po svaku cijenu zatre i taj stvarni tradicijski Crnogorac četri nahije koji je bio ponos i dika vaskolikom srpstvu!??
Zašto? … Zbog čega!? … S kojim pravom?
I čemu bi to bilo od koristi !?
… Rad sam znati.
А Христос учи: „Ко хоће међу вама да буде први, нека буде свима слуга“ , што значи – сматрајући се у
хришћанском смислу посљедњим од свих! Лекција коју ми у Црној Гори, у свом „српству у усијању“ никако да научимо!
Сјећам се јасно, а то има на јутубу, како су Албанци ефектно ућуткали покојног митрополита на Свачу, кад их је питао зашто се они као муслимани буне да православци држе службу на рушевинама, а један од њих му на то одговори: „Нисмо ми муслимани, ми смо Албанци“.
Шта год мислили о њима, такав одговор је за највеће поштовање. То је гранитна национална свијест, не трлабабадлан позивање на историју, јунаке и остале глупости, као што ми радимо гусламо у дружењу, а од неке сарадње ничево.
Католички и муслимански свештеници су одреда – прво велики националисти, па тек онда вјерници. Нико од њих не би унизио бошњаштво или хрватсво религије ради, а поготово не би народ третирао као нешто недостојно службе, „земаљско, трулежно“, као неки.
Разумије се, брате Ђикане, да је све вријеме ријеч о национал-Црногорцима, о безбожнима понајвише, али и оним „православним“ практикантима црногоролатрије!
… Ništa se ne razumije i ne podrazumjeva, već samo ono sto se kaže. Kada se već ne podrazumjeva da su crnogorski Srbi četri istorijske nahije lokalizacijski, tradicijski Crnogorci!
… Da to posebno ime posebnih geografskih i istorijskih okolnosti jednog srpskog plemena nikoga i ništa ne vrijeđa, nikome nije na smetnju i pretnju!
… Da je krajnje neprilično i nedolično tog čovjeka, Srbina iz Crne Gore duga vijeka, lokalizacijskog i tradicijskog Crnogorca dovoditi i u najdalju neku vezu sa tzv. „nacionalnim“ Crnogorcem koji je sušta suprotnost tom stvarnom i jedinom Crnogorcu koji je nacionalni Srbin! Bez svake je svrhe, štetočinski …
… Ma mi čudo nije da mi Srbi počesto, prečesto radimo protiv svoga interesa dva oka i glavi; Mi odovud, oni otud!
Pa se onda jos i čudimo!
@redakcija
A zaštićeni Pero je, ko?
Sumnjam, ma mi nije da kažem. Zbog one najmanje mogućućnosti da pogrješim. Samo zato.
… Konteksti Pero, konteksti!
U tom kobnom trenutku pored Srba u Srbiji, još jedino i crnogorski Srbi imaju svoju državu! A onda …
Tako je sve počelo.
I svi to znamo. I ovo danas je onda počelo. I znamo kako je počelo … I znamo što se sve događalo u sto godina cijene mu najgrđe. Samo još ne znamo što će sjutra biti, nadamo se ..
Ali tebi je lakše da nebesaš. Ništo ne košta: “ ova kriptovatikanska novokovina … etnogenetskih mutanata … „etc!??
Inače, bilo ga nije prije kriptovanog, bla,bla,bla … Tog najslavnijeg srpskog imena Crnogorca, nije ga bilo!? Svoga onoga vremena u sindžire osmanske kojekude Srba? Nije nas bilo Srba crnogorskih!? … Slobodnih Crnogorca??? Nikad ga nije bilo do ovo vrijeme „etnogenetskih mutanata“, Pero, Pero!? … Mutavo ti pero!
Svejedno toga jadna pokušaja da bajagi cjeloumudreno zasjeniš nečiju prostotu.
… Crnogorski Srbi, Crnogorci! Crnogorci …
Još i lijepo zvuči to dično ime dičnoga Srbina, Crnogorca, što se nešće u lance vezati!
Kako bi ga drukče rekli, ela Pero genije?
Srbinom iz Crne Gore …
Nije valjda da samo taj Srbin iz Crne Gore ne smije za sebe da reče da je Crnogorac, zaboga!??
Može Ličanin, može Kosovac, može Šumadinac, Moravac, Banaćanin … Svak može, samo Srbin iz Crne Gore ne može.
Samo onaj što je jedini na oružje sebi kupio državu, srpsku Crnu Goru, e, samo taj ne može! Proskribovana, a slavna imena!? Srpska imena.
… Koga onda uzaptiše u ludo kolo bezdržavnih Srba sulude Kraljevine SHS! Ne može …
… Pero, bači pero!
Svih tih riječi pismeno i lijepo zdevenih u jedno NIŠTA I NIČEMU!
… Srbinu, i ovome crnogorskom, koji će jednog dana da pravi (s v o j u) srpsku državu od ravnice do mora, pa naokolo, ako mu je da živi. Moraće … Srbi na okup. Svi, pa i ovdašnji Srbi. Crnogorci, dabome. I oni, nego kako. Bež njih ni jedna neka buduća Srbija ne bi bila dovoljno i na mjeru srpska!!!
p.s. Možda bi ovo gore Perovo i bilo čemu da je bilo, a bilo ga nije, onoga predloška “ nacionalni“: nacionalni Crnogorci! Bilo bi …
A i baba bi bila đede da joj ga je bilo …
Како можемо осудити оне Србе који се декларирају као црногорци, услед уцјена и притисака да дођу до коре хлеба, дакле појединаца и породица, кад је моћна институција „С“ПЦ 26.05.2006, само 4 дана послије покраденог референдума, на Синоду посред Београда, одбацила српски предзнак из имена за своје 4 епархије на тлу ЦГ?
Српско име је постало терет због немара и себичности црквено-политичких квазиелита, које ништа нису предузеле да окупе српски народ и да га заштите.
Држава Србија,која је империја у односу на ЦГ, допустила је да мафијашчић отцијепи толико Срба на покраденом референдуму.
Реално, Срби су милионски народ, а декларирани црногорци су шака јада. Свака антисрпска политика у земљи у којој званично имамо трећину, а незванично апсолутну већину Срба, мора имати амин политичара и цјерске организације „С“ПЦ, свјесну или несвјесну.
Што се тиче Херцеговаца, 40% војске са Вучијег Дола, изнијећу један поразан податак који описује горенаведено „шалтање“: У једном Никшићу, херцеговачком граду у ЦГ, јер историјски са ЦГ нема ништа, апсолутну и убједљиву већину на попису чине декларирани црногорци са невјероватних 65%, а Срба има свега 25%. О чему ми причамо?
Сад могу само да замислим како би се писали источи Херцеговци да је краљу Николи дата Херцеговина, у данашњој ЦГ. И није то ексклузивитет Херцеговаца. Кад сам чуо за Васојевиће – деклариране црногорце, па још и комите…
Оваквих националних диоба, да се један народ расипа, дијели и крви, нема код муслимана и католика. Паметноме доста.
„… nijedan drugi Srbin nije imao sopstvenu državu, osim crnogorskog. Tačka.
I to neki drugi Srbi nijesu poštovali. Zarez …“
Какве ли локалистичке самомодопадљивости само и нарцисоидне саможивости „православних“ црногоролатриста! И каква је неистина тврдња да „Srbin iz Crne Gore, koji je onda bio, i onaj koji danas jeste, najmanje je tome kriv!“ Духовна су мјерила гријеха, међутим, другачија, “ не од овога свијета“. Није крив ђаво када човјек падне у гријех, његово је да гријех нуди, него је увијек крив човјек који на гријех пристане. Ако ћемо право, нијесу монтенегризованим Србима из Црне Горе криви ни Србијанци ни Херцеговци нити ђавољи комунисти што су се одметнули од предачких завјета, у потпуности ичи довољно да их накрсју свог пута пониште. Криви су понајвише баш они сами, криви смо ми сами, који смо пристали и дозволили да нас у бити пониште и премијесе у оно што никад нијесмо били, у други народ! Ми Срби из Црне Горе, нажалост, једним великим дијелом претворени смо у разсветосављене етногенетске мутанте и нијесмо што бијасмо јуче него сасвим супротно, оно што наши преци никад нијесу били – или отворени светосављомрсци и србомрсци или „православна“ фанариотска новоковина језуитско-брозовског чекића, којој је милији фанарски жути стег са црним орловима (на литијама допуштан) од званичног крсташ-барјака Српске Цркве (који је са литија мјестимично бездушно прогоњен). Ова криптоватиканска етничка новоковина својом незајажљивом потребом да буде прва међу браћом и изнад све своје браће, и својим политикантским сепаратизмом, тјелесним мудровањем и поробљеношћу својим сићушним „земаљским царством“ ради кога се на најнеблагодарнији начин односи према нашим светосавским завјештањима и обичајима, разједа током посљедњих тридесет година јединство српства више од многих душмана ! Ако та новоковина од некада српских људи, увијек спремна на компромис са „овим свијетом“ и његовим прелестима, „у маломе не би вјерна“ Христовоме равноапостолу Сави по питању неприкосновених историјских истина њиме утемељене и одњивљене помјесне Цркве, па и државе, како ће бити сјутра вјерна самоме Христу “ у великоме“, када кнезови овога свијета, попут корона мјера, покушају да наметну Цркви и јеретичким скупинама императив уједињења у једну свјетску религију?
Ne kidise se na manastir nego na vas okupatore koji su u manastir.Dokle smo zivi I ne vratimo oteto kidisacemo na vas u manastir svakok dana sve jace dokle vas ne izbacimo iz manastira okupatori.
Да ли сте соремни да у тим манадтиру и даље славите Св.Саву и Сумеона, као Црнојевићи 1495.?како стоји у календару из те год.штампаног на Цетињу, Ђурађ Црнојевић… Ти не. Дакле жидовска брозомора је окупирала ваше душе и ви би да петоктака буде на манадтиру а не крст. Ви сте уљези и окупатори и треба да се риди нови Данило до истраге комуњара и изрода.
Комите и не знају ко је Исус Христос, ннкада у животу нијесте прочитали ни видјели Јеванђеље, али се Христа Распетога сјетите само да оправдате своју мржњу демонску.
До јуче сте у наше српске цркве затварали овце, убијали наше свештенике, своју браћу која се нијесу хтјела поцрногорчити и покунистичити, па вам сад стало за манастир. Усташе сте били, усташе остали. У Христа вјерујете колико и они ваши из Рима и Чавоглава.
… Ne brukajte, ne ljagajte to najčasnije ime Srbinovo!
Koji danas Crnogorci?
Ovo šake jada što ne zna za sebe!? Ovo bez glave i zastave … I to su vam Crnogorci???
Ajde, ne sprdajte se!
I ne pozivajte se na brojke, na referendum, na manite brojeve!
Srbi su, ka i uvijek, sami sebi presudili … I u brojanju!
Oni što su doma Srbi, a kako pređu prag moderni (!?) Crnogorci, bajagi Novocrnogorci, nekakvi Montenegrini!? Oni su mač sebi, Srbima! … Oni s dvije pameti, jedne za ličnu, i one druge za javnu upotrebu!
Najbolji Srbi u četri oka, a Crnogorci sve u šesnaest …
I nije sve u brojevima, ponešto je i u kvalitetu!
Uostalom u neko buduće jutro, u neko jutro kad mrzne, gledaćemo se!
Onda ćemo se prebrojati: I koji smo, i čemu smo!
Onda kad se bude mrzlo …
Da onda vidimo ko je pravi Crnogorac, koji je on najbolji Srbin!
A do tada, da smanjimo doživljaj …
Ali tako, ali nikako!!!
Није Црногорац „најчасније име Србиново“, но је Србин – изворно и најистинитије име Црногорчево… Има нас којима те ваше православно-монтенегринске црногоролатријске подметаљке не можеш непримијећено уваљивати.
Pero, promašio si …
Koliko shvatam, „Djikan“ se ne odriče onog što značenje riječi Crnogorac znači za sve Srbe, vjerovao ili ne, čak i u sadašnje vrijeme.
Drugi dio komentara ti je poprilično nesretan, … bolestan.
Харизматични србски водитељ Дневника Ристо није мртав док има исто познатог и сјајног сина. Калав отац, такав син – борци за истину и правду. Ја га се сјећам, као мали, а родитељи су обожавали Дневник због њега. Поздрав!
У свом интервјуу листу „Сјутра“ почетком јануара 1993. године, Митрополит АМфилохије је, између осталог рекао:
„И ја се изјашњавам као Црногорац, али у оном смислу који је одувијек био чист и јасан као Сунце. То је синоним за Србина. Ми немамао разлога да се одричемо назива Црногорац. Кад се писало и говорило о томе, и до Његоша и послије њега, знало се: Црногорац то значи Србин у усијању! Брозомора је у том смислу народу подметнула једну лаж – поистовјетила је појам Србин са Србијанцем и тиме сакрила од садашњих покољења једну велику истину, да у Србији живе -Србијанци, у Црној Гори – Црногорци, а да су и једни и други – Срби. На крају крајева, ту је и „Горски вијенац“. За паметне је то довољно“.
Наравно, покојни митроплит Амфилохије под називом „Црногорац“ није подразумијевао лажи црногорце – црвене Хрвате, али би Српској паравославаној цркви у Црној Гори ова изјава морала бити првенствено на уму и водиља да једнако уважава „српско“ и „црногорско“.
… Pametnom dosta!
Pa ćemo ovoj gubi montenegrijskoj tek tako na lijepe oči da prepustimo naše narodno ime crnogorsko koje nas ono vijeke kazuje najboljim onim Srbinom!??? Da im ga na tacnu dadnemo, tek tako!?
Da im potvrdimo i opečatimo bezumnu prekrađu!?
… Neće ga majci bez velika belaja!
I samo mala ispravka, Radane: nema ođe ničega što je podvojeno “ srpsko“ i “ crnogorsko“, nema!
Sve, sve što je crnogorsko je srpsko, a sve srpsko nije uvijek i crnogorsko!
Ima Srba i ovih, i onih, nazdravlje im braći – NEMA, NITI GA JE BILO CRNOGORCA KOJI NIJE SRBIN!
Samo ima Srba koji nijesu Crnogorci, zlatilo im se, cijelom našem srpskom rodu!
Овај типично „православно“ монтенегрински коментар, оче Дарко, заврјеђује Ваш посебан осврт! Замислите када би сваки српски крај, као мјесни завичај својих људи, тражио за своје српско житељство посебну, иноимениту националност сјодно своме покрајинском називу, као синоним за Србин и Српство, коју ће онда искључиво форсирати средствома мјесне државне присиле у јавном, црквеном, политичком, просвјетном и сваком другом животу свога друштва, истискујући у корјену изворно српско име свуда, шта би од светосавског Српства остало?По жељи вјековних наших душмана – ништа! Умјесто српства, добили бисмо посавство, поморавство, тимочкокрајинство, сремаштво, банатство, црнотравство, врањанство, итд.
Срамота је да нико од свештеника у Српској Цркви у Црној Гори, који – мора се изрећи – никада нијесу јавно и разложно прозвали србомрзну Црну Гору за њена непочинства према српском народу, ни под Милом ни послије Мила, не смије да јавно брани историјске истине њене, раскринкавајући лажи неупокојене ватиканске брозоморе, да их брани Христа ради, Светог Саве и Симеона ради, и браће вјерне светосављу ради, него да и само свештенство свесрдно његује прећуткивање српства у животу Цркве и сопственом дјеловању и, следствено томе, даје свој, можда и пресудни допринос даљем учвршћивању монтенегринских лажи о увредљивости српства као таквог у заведеном дијелу друштва Црне Горе, које ће се као зараза кроз инструменте државе даље ширити и умножавати. Залажући се из петних жила за признавање латинашко-брозоморних измишљотина о народу у Црној Гори, који по замисли старих варалица „није и не смије бити оно што је до јуче био“ – светосавски српски народ помјесне Цркве Христове језика српског, тај дио свештенства до дана данашњег ни зуцнуо није о невиђеном системскпм и системстском духовном геноциду над Србима у Црној Гори који, захваљујући и њиховом колаборационистичком ћутању, не престаје ни данас, послије равно 80 година тортуре.
Hm, hm, hm …
Unositi konfuziju u bjelodano jasno, ponekom je i zanat.
Ergo, nijedan drugi Srbin nije imao sopstvenu državu, osim crnogorskog. Tačka.
I to neki drugi Srbi nijesu poštovali. Zarez …
Doduše, nijesu ispoštovali ni sopstvenu državu, njenu državnost … Koju je krvlju platio srpski seljak, vojnik, pekar, apotekar … pa nijesu !??
Onda, tada smo dali gubi alat u ruke!
A umalo poslije pristigli su i komunosatanisti.
Cijenu plaćamo, plaćaćemo duguje dana …
Srbin iz Crne Gore, koji je onda bio, i onaj koji danas jeste, najmanje je tome kriv!
Dva su mu protivna: sopstveni otpad i otud brat koji do danas nije razumio što je još onda uradio!
… Ako ćemo pošteno.
Sve i da nećemo, moraćemo.
Ako ćemo … A valjda hoćemo, najboljeg interesa za srpski svijet.
U međuvrjemenu nikome dopustiti nećemo da nas srpstvom kori najsrpskije Srbe, Crnogorce, opskurne li perverzije!
Koliko gođ da nas ima … Ni onda nas za šaku soli bilo nije, pa smo Srbima kojekude bili “ svijetlo u tamu“! ( Simo Matavulj)
Uvijek nas je dovoljno. Biće nas …
p.s. Posebno sam zapanjen da se još od onda ćuti na sumanuto prekoredno, na žimi majka, upisivanje okolnije Srba u lokalizacijske, lokalizacijske (!) crnogorske Srbe četri nahije, u Crnogorce!? Nauma besčasnog komunosektaša pristigli i u novi milenij, kako je to izviše teško razumjeti, kamoli prihvatiti!
Što je isto toliko blesavo taman kao da Banaćani listom nagrnu u Šumadince!???
… Smiješne li rabote, Sudu božijem hvala!?
A vi samo nastavite da komplikujete jasnu sliku istorijskog i tradicijskog Srbina iz one četri starocrnogorske nahije, koga, nego Crnogorca!
Slavina se na česmi ne mjenja što je cijev procurila … Još onda, 918.
Ne možeš bratu zabraniri da te odbaci, zamrzne, izopači sve što je bilo i jeste. Nikako ne smeš zbog brata tihovati, potirati sebe. Neće te zbog toga više voleti, samo će te lakše zgaziti – jer,eto priznaješ, (po)grešan si.Ponosno nositi srpstvo, biti Srbin. To je jedino što pomaže i tebi i bratu.
Da se Nemci tako delili na regione, oni bi danas bili rascepani na sto dela i govorili sto jezika… Pogledajte samo na sta je to njihovo podrucije izgledalo pre ujedinjenja…
NE KIDIŠŠU PRAVI CRNOGORCI NA MANASTIR,OVI ŠTO KIDIŠU NEZNAJU NI KO SU NI ŠTO SU.TO SU POTOMCI CRNOGORSKIH KURVI I ITAIJANSKIH SOLDATA,NARKOMANI KOJI SU DUŽNI,LOPOVI,UBICE ,SECIKESE,ISFUCANE KALAŠTURE.PRDNJAVINE HORDE,,USTAŠE,BRAĆA IZ PLAVA I GUSINJA .NE VIDIM TU NIŠTA CRNOGORSKO OSIM ŠTO HODAJU ZEMLJOM CRNOM GOROM I SVOJIM POSTOJANJEM SRAMOTE I USMRĐUJU CRNU GORU
Nije nego …
Super je mene u tom minusu između „nacionalnih“, komitaških Montenegrina i onih ničemu veljih Srba! Ista su to govna, ustvari.
… Sami me Bog pogledao, svoga posla Djikane.
Твој презир, презир „традиционалног“ четворонахијског Црногорца“ према „ничему вељим Србима“ раван је најчистијој „србомржњи“ монтенегринских комитара, јер потиче из истог тла душевног – из безграничне и незајажљиве људске сујете и потребе да се увијек буде најбољи, најљепши, најугледнији, увијек за цио Ловћен изнад све друге српске браће заједно! Та и таква таштина и онеспособљава вас и онемогућава вам да истински живите и браните српско јединство и његујете свесрпску братску љубав, која „не гледа ко је ко и одакле“, из ког краја јединственог српског отачаства, насљеђа Светих Немањића и Лазаревића и свих других светих предака наших , које и разједате и растачете, свак на свој начин.
… Tvoje su ambicije kolosalne, trudoljubne. Pa ti malo što sebe nijesi razumio, nego ti još i ja falim.
Čudo je taj čovjek koji nije spoznao sebe, njegov proriv da se namjesto sobom bavi drugima!?
Lakše mu živjet’, istina je.
… Pod srećnom zvijezdom, Pero.
Zaludan … Spašen. Daleko svega.
Iz šupljeg u prazno, poduhvat je za respekt.
Не бавим се у коментарима ја Тобом као Тобом лично, него као појавом у новоцрногорској стварности, у бити разбратничком, будући да је тако спремна да брата рођеног због другачијег мишљења назове како си ти нас инакомислеће ругајући се назвао!
… Poštuj i voli najpre sebe, da bi mogao da voliš i poštuješ drugoga!
Imenuj valjano da bi znao što i koga to voliš i poštuješ! Ljubi svoje ime i poštuj sebe, ako ti je da te i drugi poštuju! Ne zaboravljaj ko si i čemu si, ako si!
Providno je i podmuklo to podmetanje nacionalnog, hologramskog Crnogorca koji je antiteza crnogorskom Srbinu, onom stvarnom Crnogorcu koji je Crnogorac baš zato što je Srbin! … Nahijski, ne i bilo koji drugi.
I kako je moguće prenabregnuti tu kvalitativnu, vrjednosnu različnost, utilitarnu dvojnost i oprečnost samo na izgled istog pojma Crnogorac!?
… Poistovetiti bajagi nacionalnog, nekorjenskog, fantomskog, nesrpskog, otud i nepostojećeg Crnogorca, kako je moguće ne razlikovati ga od onog stvarnog Crnogorca ukorenjenog genski, istorijski, tradicijski, mentalno, i u svakom drugom pogledu u srpski etnos; Koga su provincijalno i lokalizacijski kreirale četri ključne okolnosti: geografija i pripadnost srpskom, istorija i tradicija; Kako su ga jednom i zauvijek pripadnost srpskom rodu, a onda i geografija, u cjelini identitetski determinisali kao Srbina iz Crne Gore, Cr-no-go-rca! Pride još i sav njegov istorijski degažman kao kruna u nadogradnji jednog posebnog čovjeka, posebnog Srbina!
Pri tom još i apstrahovati činjenicu da je taj Crnogorac zadugo bio oličenje srpstva! Zaogrnut, sada već zamalo i mitskim backroundom onoga slobodnog čovjeka i nepobjednog ratnika koji je baš on onaj najbolji Srbin, srpski Spartanac! Kako je moguće to šizofreno nastojanje i bezumno insistiranje da se na konto nepostojećeg nacionalnog Crnogorca po svaku cijenu zatre i taj stvarni tradicijski Crnogorac četri nahije koji je bio ponos i dika vaskolikom srpstvu!??
Zašto? … Zbog čega!? … S kojim pravom?
I čemu bi to bilo od koristi !?
… Rad sam znati.
А Христос учи: „Ко хоће међу вама да буде први, нека буде свима слуга“ , што значи – сматрајући се у
хришћанском смислу посљедњим од свих! Лекција коју ми у Црној Гори, у свом „српству у усијању“ никако да научимо!
Сјећам се јасно, а то има на јутубу, како су Албанци ефектно ућуткали покојног митрополита на Свачу, кад их је питао зашто се они као муслимани буне да православци држе службу на рушевинама, а један од њих му на то одговори: „Нисмо ми муслимани, ми смо Албанци“.
Шта год мислили о њима, такав одговор је за највеће поштовање. То је гранитна национална свијест, не трлабабадлан позивање на историју, јунаке и остале глупости, као што ми радимо гусламо у дружењу, а од неке сарадње ничево.
Католички и муслимански свештеници су одреда – прво велики националисти, па тек онда вјерници. Нико од њих не би унизио бошњаштво или хрватсво религије ради, а поготово не би народ третирао као нешто недостојно службе, „земаљско, трулежно“, као неки.
Разумије се, брате Ђикане, да је све вријеме ријеч о национал-Црногорцима, о безбожнима понајвише, али и оним „православним“ практикантима црногоролатрије!
… Ništa se ne razumije i ne podrazumjeva, već samo ono sto se kaže. Kada se već ne podrazumjeva da su crnogorski Srbi četri istorijske nahije lokalizacijski, tradicijski Crnogorci!
… Da to posebno ime posebnih geografskih i istorijskih okolnosti jednog srpskog plemena nikoga i ništa ne vrijeđa, nikome nije na smetnju i pretnju!
… Da je krajnje neprilično i nedolično tog čovjeka, Srbina iz Crne Gore duga vijeka, lokalizacijskog i tradicijskog Crnogorca dovoditi i u najdalju neku vezu sa tzv. „nacionalnim“ Crnogorcem koji je sušta suprotnost tom stvarnom i jedinom Crnogorcu koji je nacionalni Srbin! Bez svake je svrhe, štetočinski …
… Ma mi čudo nije da mi Srbi počesto, prečesto radimo protiv svoga interesa dva oka i glavi; Mi odovud, oni otud!
Pa se onda jos i čudimo!
@redakcija
A zaštićeni Pero je, ko?
Sumnjam, ma mi nije da kažem. Zbog one najmanje mogućućnosti da pogrješim. Samo zato.
… Konteksti Pero, konteksti!
U tom kobnom trenutku pored Srba u Srbiji, još jedino i crnogorski Srbi imaju svoju državu! A onda …
Tako je sve počelo.
I svi to znamo. I ovo danas je onda počelo. I znamo kako je počelo … I znamo što se sve događalo u sto godina cijene mu najgrđe. Samo još ne znamo što će sjutra biti, nadamo se ..
Ali tebi je lakše da nebesaš. Ništo ne košta: “ ova kriptovatikanska novokovina … etnogenetskih mutanata … „etc!??
Inače, bilo ga nije prije kriptovanog, bla,bla,bla … Tog najslavnijeg srpskog imena Crnogorca, nije ga bilo!? Svoga onoga vremena u sindžire osmanske kojekude Srba? Nije nas bilo Srba crnogorskih!? … Slobodnih Crnogorca??? Nikad ga nije bilo do ovo vrijeme „etnogenetskih mutanata“, Pero, Pero!? … Mutavo ti pero!
Svejedno toga jadna pokušaja da bajagi cjeloumudreno zasjeniš nečiju prostotu.
… Crnogorski Srbi, Crnogorci! Crnogorci …
Još i lijepo zvuči to dično ime dičnoga Srbina, Crnogorca, što se nešće u lance vezati!
Kako bi ga drukče rekli, ela Pero genije?
Srbinom iz Crne Gore …
Nije valjda da samo taj Srbin iz Crne Gore ne smije za sebe da reče da je Crnogorac, zaboga!??
Može Ličanin, može Kosovac, može Šumadinac, Moravac, Banaćanin … Svak može, samo Srbin iz Crne Gore ne može.
Samo onaj što je jedini na oružje sebi kupio državu, srpsku Crnu Goru, e, samo taj ne može! Proskribovana, a slavna imena!? Srpska imena.
… Koga onda uzaptiše u ludo kolo bezdržavnih Srba sulude Kraljevine SHS! Ne može …
… Pero, bači pero!
Svih tih riječi pismeno i lijepo zdevenih u jedno NIŠTA I NIČEMU!
… Srbinu, i ovome crnogorskom, koji će jednog dana da pravi (s v o j u) srpsku državu od ravnice do mora, pa naokolo, ako mu je da živi. Moraće … Srbi na okup. Svi, pa i ovdašnji Srbi. Crnogorci, dabome. I oni, nego kako. Bež njih ni jedna neka buduća Srbija ne bi bila dovoljno i na mjeru srpska!!!
p.s. Možda bi ovo gore Perovo i bilo čemu da je bilo, a bilo ga nije, onoga predloška “ nacionalni“: nacionalni Crnogorci! Bilo bi …
A i baba bi bila đede da joj ga je bilo …
Од те наше самообожене црногорштине небопарајуће овако ниско и падосмо!
Како можемо осудити оне Србе који се декларирају као црногорци, услед уцјена и притисака да дођу до коре хлеба, дакле појединаца и породица, кад је моћна институција „С“ПЦ 26.05.2006, само 4 дана послије покраденог референдума, на Синоду посред Београда, одбацила српски предзнак из имена за своје 4 епархије на тлу ЦГ?
https://imgur.com/F5Wb0ar
Српско име је постало терет због немара и себичности црквено-политичких квазиелита, које ништа нису предузеле да окупе српски народ и да га заштите.
Држава Србија,која је империја у односу на ЦГ, допустила је да мафијашчић отцијепи толико Срба на покраденом референдуму.
Реално, Срби су милионски народ, а декларирани црногорци су шака јада. Свака антисрпска политика у земљи у којој званично имамо трећину, а незванично апсолутну већину Срба, мора имати амин политичара и цјерске организације „С“ПЦ, свјесну или несвјесну.
Што се тиче Херцеговаца, 40% војске са Вучијег Дола, изнијећу један поразан податак који описује горенаведено „шалтање“: У једном Никшићу, херцеговачком граду у ЦГ, јер историјски са ЦГ нема ништа, апсолутну и убједљиву већину на попису чине декларирани црногорци са невјероватних 65%, а Срба има свега 25%. О чему ми причамо?
Сад могу само да замислим како би се писали источи Херцеговци да је краљу Николи дата Херцеговина, у данашњој ЦГ. И није то ексклузивитет Херцеговаца. Кад сам чуо за Васојевиће – деклариране црногорце, па још и комите…
Оваквих националних диоба, да се један народ расипа, дијели и крви, нема код муслимана и католика. Паметноме доста.
„… nijedan drugi Srbin nije imao sopstvenu državu, osim crnogorskog. Tačka.
I to neki drugi Srbi nijesu poštovali. Zarez …“
Какве ли локалистичке самомодопадљивости само и нарцисоидне саможивости „православних“ црногоролатриста! И каква је неистина тврдња да „Srbin iz Crne Gore, koji je onda bio, i onaj koji danas jeste, najmanje je tome kriv!“ Духовна су мјерила гријеха, међутим, другачија, “ не од овога свијета“. Није крив ђаво када човјек падне у гријех, његово је да гријех нуди, него је увијек крив човјек који на гријех пристане. Ако ћемо право, нијесу монтенегризованим Србима из Црне Горе криви ни Србијанци ни Херцеговци нити ђавољи комунисти што су се одметнули од предачких завјета, у потпуности ичи довољно да их накрсју свог пута пониште. Криви су понајвише баш они сами, криви смо ми сами, који смо пристали и дозволили да нас у бити пониште и премијесе у оно што никад нијесмо били, у други народ! Ми Срби из Црне Горе, нажалост, једним великим дијелом претворени смо у разсветосављене етногенетске мутанте и нијесмо што бијасмо јуче него сасвим супротно, оно што наши преци никад нијесу били – или отворени светосављомрсци и србомрсци или „православна“ фанариотска новоковина језуитско-брозовског чекића, којој је милији фанарски жути стег са црним орловима (на литијама допуштан) од званичног крсташ-барјака Српске Цркве (који је са литија мјестимично бездушно прогоњен). Ова криптоватиканска етничка новоковина својом незајажљивом потребом да буде прва међу браћом и изнад све своје браће, и својим политикантским сепаратизмом, тјелесним мудровањем и поробљеношћу својим сићушним „земаљским царством“ ради кога се на најнеблагодарнији начин односи према нашим светосавским завјештањима и обичајима, разједа током посљедњих тридесет година јединство српства више од многих душмана ! Ако та новоковина од некада српских људи, увијек спремна на компромис са „овим свијетом“ и његовим прелестима, „у маломе не би вјерна“ Христовоме равноапостолу Сави по питању неприкосновених историјских истина њиме утемељене и одњивљене помјесне Цркве, па и државе, како ће бити сјутра вјерна самоме Христу “ у великоме“, када кнезови овога свијета, попут корона мјера, покушају да наметну Цркви и јеретичким скупинама императив уједињења у једну свјетску религију?
Ne kidise se na manastir nego na vas okupatore koji su u manastir.Dokle smo zivi I ne vratimo oteto kidisacemo na vas u manastir svakok dana sve jace dokle vas ne izbacimo iz manastira okupatori.
Да ли сте соремни да у тим манадтиру и даље славите Св.Саву и Сумеона, као Црнојевићи 1495.?како стоји у календару из те год.штампаног на Цетињу, Ђурађ Црнојевић… Ти не. Дакле жидовска брозомора је окупирала ваше душе и ви би да петоктака буде на манадтиру а не крст. Ви сте уљези и окупатори и треба да се риди нови Данило до истраге комуњара и изрода.
Vjerujemo u boga Isusa Hrista jedinog,za razliku od vas kojima je na.prvo mjesto sv.sava.sektasi.
Комите и не знају ко је Исус Христос, ннкада у животу нијесте прочитали ни видјели Јеванђеље, али се Христа Распетога сјетите само да оправдате своју мржњу демонску.
До јуче сте у наше српске цркве затварали овце, убијали наше свештенике, своју браћу која се нијесу хтјела поцрногорчити и покунистичити, па вам сад стало за манастир. Усташе сте били, усташе остали. У Христа вјерујете колико и они ваши из Рима и Чавоглава.
Само ви за њима…
… Ne brukajte, ne ljagajte to najčasnije ime Srbinovo!
Koji danas Crnogorci?
Ovo šake jada što ne zna za sebe!? Ovo bez glave i zastave … I to su vam Crnogorci???
Ajde, ne sprdajte se!
I ne pozivajte se na brojke, na referendum, na manite brojeve!
Srbi su, ka i uvijek, sami sebi presudili … I u brojanju!
Oni što su doma Srbi, a kako pređu prag moderni (!?) Crnogorci, bajagi Novocrnogorci, nekakvi Montenegrini!? Oni su mač sebi, Srbima! … Oni s dvije pameti, jedne za ličnu, i one druge za javnu upotrebu!
Najbolji Srbi u četri oka, a Crnogorci sve u šesnaest …
I nije sve u brojevima, ponešto je i u kvalitetu!
Uostalom u neko buduće jutro, u neko jutro kad mrzne, gledaćemo se!
Onda ćemo se prebrojati: I koji smo, i čemu smo!
Onda kad se bude mrzlo …
Da onda vidimo ko je pravi Crnogorac, koji je on najbolji Srbin!
A do tada, da smanjimo doživljaj …
Ali tako, ali nikako!!!
Није Црногорац „најчасније име Србиново“, но је Србин – изворно и најистинитије име Црногорчево… Има нас којима те ваше православно-монтенегринске црногоролатријске подметаљке не можеш непримијећено уваљивати.
Pero, promašio si …
Koliko shvatam, „Djikan“ se ne odriče onog što značenje riječi Crnogorac znači za sve Srbe, vjerovao ili ne, čak i u sadašnje vrijeme.
Drugi dio komentara ti je poprilično nesretan, … bolestan.
Харизматични србски водитељ Дневника Ристо није мртав док има исто познатог и сјајног сина. Калав отац, такав син – борци за истину и правду. Ја га се сјећам, као мали, а родитељи су обожавали Дневник због њега. Поздрав!
У свом интервјуу листу „Сјутра“ почетком јануара 1993. године, Митрополит АМфилохије је, између осталог рекао:
„И ја се изјашњавам као Црногорац, али у оном смислу који је одувијек био чист и јасан као Сунце. То је синоним за Србина. Ми немамао разлога да се одричемо назива Црногорац. Кад се писало и говорило о томе, и до Његоша и послије њега, знало се: Црногорац то значи Србин у усијању! Брозомора је у том смислу народу подметнула једну лаж – поистовјетила је појам Србин са Србијанцем и тиме сакрила од садашњих покољења једну велику истину, да у Србији живе -Србијанци, у Црној Гори – Црногорци, а да су и једни и други – Срби. На крају крајева, ту је и „Горски вијенац“. За паметне је то довољно“.
Наравно, покојни митроплит Амфилохије под називом „Црногорац“ није подразумијевао лажи црногорце – црвене Хрвате, али би Српској паравославаној цркви у Црној Гори ова изјава морала бити првенствено на уму и водиља да једнако уважава „српско“ и „црногорско“.
… Pametnom dosta!
Pa ćemo ovoj gubi montenegrijskoj tek tako na lijepe oči da prepustimo naše narodno ime crnogorsko koje nas ono vijeke kazuje najboljim onim Srbinom!??? Da im ga na tacnu dadnemo, tek tako!?
Da im potvrdimo i opečatimo bezumnu prekrađu!?
… Neće ga majci bez velika belaja!
I samo mala ispravka, Radane: nema ođe ničega što je podvojeno “ srpsko“ i “ crnogorsko“, nema!
Sve, sve što je crnogorsko je srpsko, a sve srpsko nije uvijek i crnogorsko!
Ima Srba i ovih, i onih, nazdravlje im braći – NEMA, NITI GA JE BILO CRNOGORCA KOJI NIJE SRBIN!
Samo ima Srba koji nijesu Crnogorci, zlatilo im se, cijelom našem srpskom rodu!
Овај типично „православно“ монтенегрински коментар, оче Дарко, заврјеђује Ваш посебан осврт! Замислите када би сваки српски крај, као мјесни завичај својих људи, тражио за своје српско житељство посебну, иноимениту националност сјодно своме покрајинском називу, као синоним за Србин и Српство, коју ће онда искључиво форсирати средствома мјесне државне присиле у јавном, црквеном, политичком, просвјетном и сваком другом животу свога друштва, истискујући у корјену изворно српско име свуда, шта би од светосавског Српства остало?По жељи вјековних наших душмана – ништа! Умјесто српства, добили бисмо посавство, поморавство, тимочкокрајинство, сремаштво, банатство, црнотравство, врањанство, итд.
Срамота је да нико од свештеника у Српској Цркви у Црној Гори, који – мора се изрећи – никада нијесу јавно и разложно прозвали србомрзну Црну Гору за њена непочинства према српском народу, ни под Милом ни послије Мила, не смије да јавно брани историјске истине њене, раскринкавајући лажи неупокојене ватиканске брозоморе, да их брани Христа ради, Светог Саве и Симеона ради, и браће вјерне светосављу ради, него да и само свештенство свесрдно његује прећуткивање српства у животу Цркве и сопственом дјеловању и, следствено томе, даје свој, можда и пресудни допринос даљем учвршћивању монтенегринских лажи о увредљивости српства као таквог у заведеном дијелу друштва Црне Горе, које ће се као зараза кроз инструменте државе даље ширити и умножавати. Залажући се из петних жила за признавање латинашко-брозоморних измишљотина о народу у Црној Гори, који по замисли старих варалица „није и не смије бити оно што је до јуче био“ – светосавски српски народ помјесне Цркве Христове језика српског, тај дио свештенства до дана данашњег ни зуцнуо није о невиђеном системскпм и системстском духовном геноциду над Србима у Црној Гори који, захваљујући и њиховом колаборационистичком ћутању, не престаје ни данас, послије равно 80 година тортуре.
Hm, hm, hm …
Unositi konfuziju u bjelodano jasno, ponekom je i zanat.
Ergo, nijedan drugi Srbin nije imao sopstvenu državu, osim crnogorskog. Tačka.
I to neki drugi Srbi nijesu poštovali. Zarez …
Doduše, nijesu ispoštovali ni sopstvenu državu, njenu državnost … Koju je krvlju platio srpski seljak, vojnik, pekar, apotekar … pa nijesu !??
Onda, tada smo dali gubi alat u ruke!
A umalo poslije pristigli su i komunosatanisti.
Cijenu plaćamo, plaćaćemo duguje dana …
Srbin iz Crne Gore, koji je onda bio, i onaj koji danas jeste, najmanje je tome kriv!
Dva su mu protivna: sopstveni otpad i otud brat koji do danas nije razumio što je još onda uradio!
… Ako ćemo pošteno.
Sve i da nećemo, moraćemo.
Ako ćemo … A valjda hoćemo, najboljeg interesa za srpski svijet.
U međuvrjemenu nikome dopustiti nećemo da nas srpstvom kori najsrpskije Srbe, Crnogorce, opskurne li perverzije!
Koliko gođ da nas ima … Ni onda nas za šaku soli bilo nije, pa smo Srbima kojekude bili “ svijetlo u tamu“! ( Simo Matavulj)
Uvijek nas je dovoljno. Biće nas …
p.s. Posebno sam zapanjen da se još od onda ćuti na sumanuto prekoredno, na žimi majka, upisivanje okolnije Srba u lokalizacijske, lokalizacijske (!) crnogorske Srbe četri nahije, u Crnogorce!? Nauma besčasnog komunosektaša pristigli i u novi milenij, kako je to izviše teško razumjeti, kamoli prihvatiti!
Što je isto toliko blesavo taman kao da Banaćani listom nagrnu u Šumadince!???
… Smiješne li rabote, Sudu božijem hvala!?
A vi samo nastavite da komplikujete jasnu sliku istorijskog i tradicijskog Srbina iz one četri starocrnogorske nahije, koga, nego Crnogorca!
Slavina se na česmi ne mjenja što je cijev procurila … Još onda, 918.
kakvi simeon crni …to je stefan nemanja ..kojega je njegos izjednacio sa muratom…
…nemanjici su grobari nasih predaka…
Мучи, усташо!
Ne možeš bratu zabraniri da te odbaci, zamrzne, izopači sve što je bilo i jeste. Nikako ne smeš zbog brata tihovati, potirati sebe. Neće te zbog toga više voleti, samo će te lakše zgaziti – jer,eto priznaješ, (po)grešan si.Ponosno nositi srpstvo, biti Srbin. To je jedino što pomaže i tebi i bratu.
Da se Nemci tako delili na regione, oni bi danas bili rascepani na sto dela i govorili sto jezika… Pogledajte samo na sta je to njihovo podrucije izgledalo pre ujedinjenja…
Појам Црногорац не би смио да подразумијева човјека који је спреман да кидише на Манастир, да са мржњом гледа Србина
.
.
.
.
NE KIDIŠŠU PRAVI CRNOGORCI NA MANASTIR,OVI ŠTO KIDIŠU NEZNAJU NI KO SU NI ŠTO SU.TO SU POTOMCI CRNOGORSKIH KURVI I ITAIJANSKIH SOLDATA,NARKOMANI KOJI SU DUŽNI,LOPOVI,UBICE ,SECIKESE,ISFUCANE KALAŠTURE.PRDNJAVINE HORDE,,USTAŠE,BRAĆA IZ PLAVA I GUSINJA .NE VIDIM TU NIŠTA CRNOGORSKO OSIM ŠTO HODAJU ZEMLJOM CRNOM GOROM I SVOJIM POSTOJANJEM SRAMOTE I USMRĐUJU CRNU GORU
… Kad pameti ima!
Hvala ti na ovom komentaeu.
Pozdrav iz srpske Crne Gore.